Sveti mučenici Akindin, Pigasije, Anempodist, Aftonije, Elpidifor i drugi s njima

Spomen 2. novembar

KADA persijski car Sapor, pomračen idolodemonijom i ispunjen svakim bezakonjem, podiže u svojoj zemlji veliko gonjenje hrišćana, u to vreme među njegovim dvorjanima behu tri potajna hrišćanina: Akindin, Pigasije i Anempodist. Krišom služeći Hristu, oni svojim učenjem tajno privođahu mnoge veri. Neki optužiše ovu trojicu caru da ne samo oni sami veruju u Raspetoga nego i druge truju tom verom kao otrovom. Car ljutito upita tužitelje: Pošto odavno znate njih kao takve, zašto mi ne javiste i ne dovedoste ih k meni? - Oni odgovoriše: Moćni care, ako narediš, mi ćemo ih ovog časa dovesti.
Car odmah naredi, i oni odoše da ih dovedu. Kada stigoše do kuće u kojoj sveti prebivahu, oni nađoše kapiju zatvorenu: jer verne sluge Gospodnje stojahu na molitvi i ne hoćahu da otvaraju ljudima dok besede s Bogom. Ovi razvališe kapiju, uhvatiše svete, svezaše ih i odvedoše pred carevo lice. Ugledavši ih, car ih poče blago pitati: Otkuda ste vi, deco moja? - Sveti odgovoriše: O otačastvu li našem pitaš, care? Otačastvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jednosušna i nerazdeljiva, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog.
• Car na to reče: Vi ste veoma smeli i usuđujete se ispovedati preda mnom drugoga Boga, jer još niste iskusili šta su to rane i raznovrsna mučenja. - Sveti odgovoriše: Mi smo smeli Bogom našim, i gotovi smo primiti za Njega svakovrsne rane i muke. Ako pak ne veruješ našim rečima, ti proveri na delu: nanesi nam rane, udari nas na kakve god hoćeš muke, pa ćeš videti da li ćemo se odreći Boga našeg.
Kada sveti i nadalje govorahu smelo, veličajući jednoga Boga a koreći cara zbog njegovog mnogobožja, car se razgnjevi i naredi da ih svu trojicu prostru na zemlji i da ih četiri čoveka biju čvornovitim motkama. Bijeni tako, sveti blagosiljahu Boga jednoglasno govoreći: Vidiš, Gospode, nemoj mučati; Gospode, nemoj odstupiti od nas, da bi svi poznali moć desnice Tvoje. I Ti sam, Gospode, pomozi nam.
Dok svetitelji tako pevahu u mukama, dželati malaksavaše, a car odredi druge dželate da ih biju. I mučenike biše dugo, te su oni mogli i umreti od tako dugog bijenja, da ih sam Bog nije održavao u životu na obelodanjenje svemoćne kreposti Svoje u njima. Car pak, videći takvo junačko trpljenje njihovo, i kako niti jauču niti malaksavaju, čuđaše se; utom ga spopade neki užas, i on pade sa carskog prestola. A sveti mučenici doviknuše k njemu, govoreći: Gospod naš koji ti je dao život, On te ponovo podiže, da bi ti ugledao silu Njegovu u nama.
• Carevi pak doglavnici, misleći da se car smrtno povredio, pritrčaše i podigoše ga. On s teškom mukom ustade, i jedva dođe sebi. I onda se još jače razjari, pomislivši da su mu to mučenici priredili nekim mađijama. Jer su neznabošci, naLazeći se sami pod svakovrsnim uticajem demona, imali običaj svagda pripisivati činima i mađijama sva divna čudesa Božija, činjena od strane svetih. I naredi bezakoni car da svete mučenike obese i ispod njih nalože oganj, da bi u gorkim mukama od okova i ognja ispustili duše svoje, i tako poginuli.
Sveti pak mučenici, viseći dugo vreme, pevahu: Svetilniče i Tvorče naš, Ti si predat za nas, popljuvan, naružen, kao zločinac na drvetu obešen; Ti sve rukom Svojom držiš, Vladatelju, doći sada, pogledaj na naše stradanje i pokaži nam spasenje Tvoje; pogledaj na patnje naše i pomiluj nas, i obelodani svima da mi imamo Tebe, jedinog na nebu Boga. - I tog časa im se javi Gospod kao čovek, lica svetla kao sunce: sa Njegovom pojavom njima spadoše okovi, oganj se ugasi i sveti mučenici postadoše zdravi. I pošto se ispuniše neiskazane radosti od pojave Gospoda, Gospod nanovo postade nevidljiv. I stadoše sveti mučenici pred carem, kao da nikakvo mučenje pretrpeli nisu. Ugledavši ih zdrave, car se zaprepasti, i pitaše ih: Šta se to zbilo s vama? - Oni odgovoriše: To što vidiš: Hristos Bog naš spase nas od tvojih mučenja. Poznaj silu Njegovu i zastidi se. - Bezakonik pak poče govoriti hule na Hrista. A svetitelji povikaše: Neka oneme usta lažljiva koja hule na istinitoga Boga. - I tog trenutka car oneme i postade bezglasan. Tada mu svetitelji

Izvor: Crkveni Kalendar