Sveti mučenici Aristokl, Dimitrijan i Atanasije

Sveti mučenik Aristokl, rodom iz grada Tamasa na Kipru, beše u tom gradu prezviter saborne crkve. U vreme cara Maksimijana, kada nastade ljuto gonjenje na hrišćane, sveti Aristokl se skloni u pustu goru, i tamo se krijaše u jednoj pećini. Tu ga jednom u vreme molitve obasja svetlost, jača od sunčane, i dođe mu glas s neba koji mu naređivaše da ide u Salaminsku mitropoliju, što je na ostrvu Kipru, i da tamo primi mučenički podvig za ime Hristovo.
Okrepljen svetlošću i tim Božanskim glasom, on odmah odbaci strah od mučenja i pođe kuda mu bi naređeno. Idući putem kroz šumu, on svrnu u hram svetog apostola Varnave, i tu nađe đakona Dimitrijana i čteca Atanasija, koji ga s ljubavlju dočekaše. U razgovoru s njima sveti Aristokl im kaza razlog svoga puta u Salaminu, a ispriča im o viđenju. Kada oni to čuše, u njima se rasplamte želja da idu zajedno sa Aristoklom i umru za Hrista. I oni pođoše svi skupa; i kad stigoše u grad Salaminu, oni stadoše na jednom uzvišenom i vidnom mestu, i počeše gromko slaviti i propovedati ime Isusa Hrista, a ružiti neznabožačke bogove - bezdahne idole. Neznabošci ih odmah uhvatiše i zajedno sa episkopom grada Kuriona na Kipru Filonidom odvedoše k igemonu na sud. Igemon ih ispita; i kad saznade da su hrišćani, i vide da su nepokolebljivo odani svojoj svetoj veri, on naredi da prezvitera Aristokla poseku mačem, a svetog Dimitrijana i Atanasija, posle mnogih mučenja, predade ognju. Ali pošto sveti mučenici ostadoše u ognju živi i nepovređeni, on i njih osudi na posečenje mačem. I tako stradalci Hristovi skončaše, 306. godine, ukrasivši se mučeničkim vencem. Uskoro za njima mučenički postrada i spomenuti episkop Filonid (o kome videti pod 17. junom).

Izvor: Crkveni Kalendar