Sveti mučenici Karp i Papila

Spomen 13. oktobar

STRADANJE SVETIH MUČENIKA
KARPA, PAPILE, AGAGODORA i AGATONIKE
VEOMA je korisno sećati se onih koji za Hrista stradaše, jer samo sećanje na njihova mučenja može pobuditi misao našu na ljubav k Bogu i našoj težnji ka vrlini dati kao neka krila, da bismo, radi buduće nagrade, dušom pretrpeli ona ista stradanja koja oni podneše telom. Takvim stradalcima, koji na zemlji izvršiše mučeničke podvige, pripadaju Karp i Papila, veliki stubovi i temelji Crkve. Obojica se oni rodiše u slavnom gradu Pergamu od blagočestivih roditelja, i svojim vrlinskim životom obelodaniše vrline svojih roditelja: jer sveta grana raste iz svetog korena, dobar plod ukazuje na dobro drvo i čist potok slava je izvora. Oni obojica davahu telu od hrane samo najpotrebnije, odbacujući sve izlipšo i raznovrsno; pa i najpotrebnije oni upotrebljavahu u tako maloj količini, da se od anđela razlikovahu samo telom, pošto po svom velikom uzdržanju izgledahu skoro bestelesni. Kada takvim životom oni postadoše savršeni u vrlinama, njima bi, kao dostojnima, poverena crkvena uprava: Karp bi postavljen za episkopa, i tajanstva vere propovedaše žiteljima Tijatire, a Papila, koga Karp počastvova đakonskim činom, pokazivaše revnost, saglasno svome zvanju, u doličnim trudovima.
Slava ove dvojice ugodnika Božjih raširi se po svima okolnim pokrajinama, kao što obično i biva sa vrlinom, da se ona ne može sakriti nego se uvek obelodani. Zbog toga se k njima stade sticati mnoštvo ljudi, i pod uticajem njihove propovedi obraćahu se u hrišćanstvo. Razume se da iskonski mrzitelj dobra, ćavo, videći šta se zbiva, ne mogaše ostati ravnodušan: zato se dade na posao, i kada nađe usrdne služitelje svojoj zlobi, on im našapta da svete revnitelje vere optuže neznabožnom caru Dekiju. I oni optužiše Karpa i Papilu da se ne klanjaju bogovima njihovim nego ih, naprotiv, proklinju i sleduju hrišćanskom učenju. Car Dekije, čuvši to razgnjevi se silno i posla u Aziju savetnika svog Valerija, revnosnog mnogobošca i ljutog čoveka, koji uživaše carevo potpuno poverenje. Pri tome car kaza Valeriju sve što mu beše poznato o Karpu i Papili, i dade mu punu vlast nad njima. Valerije, dobivši naređenje, hitno krenu n a put. I došavši u mesto gde življahu sveti Karp i Papila, on uzažele prineti žrtve bogovima svojim. Zato odmah izdade naređenje u sve krajeve Tijatirske oblasti, da svi žitelji njeni odmah dođu na mesto žrtvoprinošenja radi poklonjenja bogovima. Tako ovaj bezbožnik ne samo bolovaše od idolođavolije, nego željaše da i druge zarazi njome.
Kada se svi slegoše na mesto žrtvoprinošenja, među njima se ne obretoše dva hrišćanska propovednika, Karp i Papila, jer oni na drugom mestu prinošahu istinitome Bogu istinitu žrtvu, tojest molitvu. He našavši ih na ovome skupu, mučitelj naredi da ih pronađu. A kad ih nađoše i pred njega dovedoše, on ih gordo upita: Zašto se vi ne javiste zajedno sa drugima da prinesete žrtve bogovima? - pa onda dodade: Hajde, pred mojim očima ispravite svoju pogrešku, da bi se mržnja onih koji su vas optužili sručila na njihovu glavu, a vaša slava time postala još veća od pređašnje. - Na to svetitelji, ne bojeći se straha i ne ištući slave ljudske, smelo odgovoriše: He treba, o sudijo, da mi razgnevljujemo Boga našeg i da budemo neblagodarni za Njegova dobročinstva prema nama! Ta i sama stoka bi nas izobličila zbog naše neblagodarnosti, jer i ona zna svoga gospodara; a mi bismo pokazali da ne znamo svoga Stvoritelja, ako bismo odali poštovanje lažnim bogovima, ostavivši istinitog Gospoda našeg.
Kada oni ovo govorahu, Bog potvrdi reči njihove sledećim znamenjem: zemlja se iznenada strahovito zatrese, i svi idoli popadaše i u prah se rasuše. No Valerijeva zloba beše silna i nepokolebljiva: jer kada je trebalo da se zadivi neiskazanoj sili Božjoj i da se naruga strahovitoj ništavnosti lažnih bogova, on se, naprotiv, pokaza još bezumniji i nerazumniji. Postiđen blagorodstvom i krotošću Božjih ljudi, on se uzdrža da ih tada podvrgne najtežim mukama i naredi da im oko vrata stave sindžire i da ih nage vode po gradu. I tako, sjajni podvižnici: d

Izvor: Crkveni Kalendar