Sveti mučenici Hrisant i Darija, i drugi s njima
Spomen 19. mart
POLEMIJE, čovek znamenit, velmoža, roda kneževskog, sa sinom svojim Hrisantom ode iz Aleksandrije u Rim. Tamo ga velmože primiše česno, a car ga postavi za senatora. Želeći da mu jedinac sin Hrisant izuči sve nauke, on ga dade na škole. I on izuči sve svetske nauke imajući najučenije ljude za učitelje. A kad izuči sve nauke, do ruku mladoga Hrisanta dođe Evanđelje i Dela Apostolska. Pročitavši ih pažljivo, i udubljujući se u njih, on govoraše sebi: Tebi je dolikovalo, Hrisante, da čitaš neznabožačke knjige, pune nejasnosti, dok nisi našao svetlost istine. Našavši nju, ti se nje jedino i drži. Jer nije mudro i pametno, od svetlosti vraćati se opet tami. Odbaciš li plodove tvoga truda oko učenja, uzalud si se onda učio i mučio. A plodove truda Bog daje onima koji ih traže. Jer tako naređuje Bog, to si čitao: Tražite, i naći ćete (Lk. 11, 9). Ako pak ostaviš ono što si tražio i našao, onda ćeš se upodobiti bezumnim i nerazumnim ljudima. Stoga se čvrsto drži onoga čega se treba svim umom držati, da ne bi pretrpeo veliku štetu. A pretrpećeš veliku štetu, ako se dobrovoljno lišiš blaga, koje si s tolikom mukom našao. Zlato i srebro si našao, drago kamenje si našao. Zato si i tražio, da bi našao; i zato si našao, da bi naćeno nasledio. Pazi dakle, da ti ne bude oduzeto blago koje si našao.
Tako govoreći sebi, Hrisant tražaše sebi učitelja za Sveto Pismo. I kao što je ranije bio slušalac retorske i filosofske mudrosti i učenik najučenijih učitelja, tako je sada želeo da nađe proste učitelje, kao što nekad behu neknjiževni ribari koji sav svet uloviše u poznanje Hristovo. Takve učitelje revnosno tražaše blagorazumni junoša, jer je čitao apostola koji govori: Gde je premudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovoga sveta? Ne pretvori li Bog mudrost ovoga sveta u ludost? Jer pošto svet ne pozna Boga mudrošću, bi volja Božja da ludošću propovedi spase one koji veruju (1 Kor. 1, 20. 21).
Razmišljajući svakog dana o tome, i tražeći sluge Hristove, on nađe nekoga koji mu kaza da zna jednoga hrišćanina, po imenu Karpofora, koji je vrlo vičan Svetom Pismu, a koji, krijući se zbog gonjenja, živi u gorama, u nekoj pećini, malo kome poznatoj. Čuvši to, blaženi junoša se veoma obradova, i pripade k nogama ovoga čoveka moleći ga sa suzama, da mu pokaže mesto gde živi taj Božji čovek. I ovaj mu pokaza, i Hrisant se upozna sa blaženim Karpoforom, koji beše sveštenik. I odlažaše k njemu često, i slušaše od njega reč Božju i tajnu vere hrišćanske, i upućivaše se na put spasenja. I u toku nekoliko meseci on bi od prezvitera Karpofora potpuno upućen u tajne Svetoga Pisma, i dobi sveto krštenje od njega. I toliko se Hrisant utvrdi u svetoj veri, i pokaza savršen u ljubavi Hristovoj da sedmog dana posle svog krštenja on stade javno u narodu propovedati Hrista, Sina Božjeg.
Čuše to neki njegovi srodnici, ljudi ugledni, i rekoše njegovom ocu: Pazi, ti ćeš biti kriv, i od tebe će se tražiti izjašnjenje za ono što tvoj sin u drskosti čini: jer ruži bogove, a govori da je neki Isus Hristos istiniti Bog. Dođe li to caru do ušiju, onda ni tebi, ni nama srodnicima tvojim, neće biti oprošteno, i mi ćemo izgubiti carevu milost. Jer takve hule protiv bogova usuđuje se govoriti samo onaj koji se protivi zakonima carskim.
To razljuti Polemija, i on sina svog Hrisenta zatvori u jednu mračnu i smrdljivu izbu, i moraše ga glađu, dajući mu po malo hrane uveče. A blaženi Hrisant smatraše taj zatvor i glad ne kao kaznu, nego kao vežbanje u postu i isposničkom molitvenom tihovanju i tegobama hrišćanskog života. I više voljaše ovaj tesni i mračni zatvor nego prostrane i svetle palate.
Kada za to doznaše ukućani i rođaci, oni predložiše ocu Hrisantovom ovo: Ako hoćeš da sina odvratiš od hrišćanske misli, ti onda učini da on živi u raskoši i slastima; i oženi ga nekom lepom i pametnom devojkom, pa kad se oseti mužem, on će zaboraviti na hrišćanstvo. A tamnicu, i okove, i glad, kojima ga ti mučiš, hrišćani smatraju za slavu i diku, a ne za muku.
Čuvši to, Polemije naredi da se spremi zasebna vrlo svetla palata, njeni zi
Izvor: Crkveni Kalendar
