Sveti Kozma i Damjan

Spomen 1. jul

Posle telesnog proslavljenja na zemlji Vladike Hrista Boga našeg, svuda se pročuše, kao nešto dostojno divljenja, podvizi svetih Hristovih mučenika, jer se u njima pokaza Spasiteljeva sila, i svi se divljahu njihovom hrabrom protivljenju mučiteljima i nepobedivom trpljenju. U takve mučenike spadaju i ovi sveti sradalci Kozma i Damjan, braća po telu, rođeni od jednog oca i majke u starom Rimu, i vaspitani u hrišćanskoj pobožnosti.
Izučivši lekarsku umetnost, ova sveta braća isceljivahu svaku bolest, jer im u svemu pomagaše blagodat samoga Boga. I na koje god bolesne ljude i stoku polagahu ruke svoje, ovi odmah potpuno ozdravljahu. No dobri iscelitelji ni od koga ne uzimahu nagradu za isceljenja, zbog čega i biše prozvani: besplatni lekari. Samo jednu najskupoceniju nagradu oni zahtevahu od isceljivanih: veru u Hrista. I stvarno, ne samo u samom Rimu, nego i u okolnim gradovima i selima, koje oni prolažahu i bolesne isceljivahu, mnoge obraćahu ka Hristu. No pored blagodati isceljivanja oni činjahu dobra ljudima i izdašnim davanjem. Jer imajući veliko imanje, koje im preko roditelja beše ostalo od predaka, oni ga prodavahu i razdavahu ništima i nevoljnima; hranjahu gladne, i odevahu nage, i ukazivahu svaku milost i milosrđe bednima i oskudnima, A kada isceljivahu bolne, oni im govorahu ovako: "Mi samo polažemo ruke na vas, i ništa ne možemo učiniti svojom silom, nego sve vrši svemoguća sila jedinog istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista; ako poverujete u Njega nesumnjalački, odmah ćete ozdraviti". - I bolesnici, verujući, dobijahu ozdravljenje. Na taj način svakodnevno mnogi, odvraćajući se od idolopokloničkog bezbožja, pristupahu Hristu.
Boravište ovih svetih lekara bejaše u jednom selu u okolini Rima, gde se nalazilo imanje njihovih roditelja. Imajući tu prebivalište, oni svu okolinu prosvetiše svetom verom. Međutim đavo, ne mogući gledati tako svetlo vrlinsko življenje njihovo, podstače neke služitelje svoje da otidu k caru i oklevetaju pred njim nevine. U to vreme u Rimu carovaše Karin. On posluša klevetnike, i odmah posla vojnike u to selo da uhvate besplatne lekare Kozmu i Damjana i da ih dovedu k njemu na sud. Kada vojnici stigoše do sela, i stadoše raspitivati za Kozmu i Damjana, verni se stekoše k svetima i moliše ih da se prikriju za kratko vreme, dok mine carev gnev. Ali ih sveti ne htedoše poslušati, i hitahu da dobrovoljno izađu pred vojnike koji su ih tražili, želeći da postradaju za Hrista s radošću. No kada se k njima slegoše vrlo mnogi verni i suznim molbama ih nagovarahu da sačuvaju život svoj ne sebe radi već radi spasenja mnogih, oni ih i protiv volje svoje poslušaše. Tada verni, uzevši svete lekare, sakriše ih u nekoj pećini. Međutim vojnici, brižljivo potraživši svuda svetu braću i ne našavši ih, ispuniše se jarosti i gneva, pa dohvatiše neke ugledne ljude iz tog sela, metnuše ih u okove, i povedoše u Rim. Doznavši za to, sveti Kozma i Damjan smesta izađoše iz pećine i potrčaše za vojnicima. Kada ih dostigoše na putu, oni im rekoše: "Otpustite nevine, a uzmite nas, jer smo mi oni koje vam je naređeno da uhvatite".
Vojnici onda pustiše one ljude, a svetog Kozmu i Damjana okovaše u verige i odvedoše u Rim. Tu ih okovane zatvoriše u tamnicu do sutradan. A kad se razdani, car sede pred narodom na običnom sudištu, koje se nalazilo na gledalištu pozorišnom, i preda nj biše izvedeni sveti sužnji Kozma i Damjan. Car im stade gromko govoriti: Jeste vi to koji se protivite bogovima otaca naših i nekakvom čarobnjačkom veštinom besplatno isceljujete bolesti kod ljudi i stoke, zavodeći proste ljude da odstupaju od otačkih bogova i zakona? Ali makar sada, ostavite svoju zabludu i poslušajte moj dobri savet: pristupite, prinesite žrtvu bogovima koji su vas do sada dugo trpeli. Jer bogovi, uvređeni od vas, ne uzvratiše vam zlom za zlo, ma da su i mogli to učiniti, nego strpljivo očekivahu vaše obraćenje k njima.
Na to sveti ugodnici Hristovi, kao jednim ustima odgovarajući caru, rekoše: Mi ne zavedosmo ni jednog čoveka; mi ne znamo nikakvu čarobnjačku veštinu, niti ikome učinismo kakvo

Izvor: Crkveni Kalendar