Prenos moštiju sv. besrebrenika Kira i Jovana

Spomen 28. jun

Ovi sveti stradalnici, Kir i Jovan, postradaše za Hrista trideset prvog januara, za carovanja Dioklecijanova, u gradu Konopu, udaljenom od velikog grada Aleksandrije dvanaest potrkališta. Posle njihove mučeničke končine hrišćani tajom uzeše njihova sveta tela i česno ih pogreboše. Celebne mošti ovih svetih mučenika biše obretene posle dugo vremena; upravo onda, kada pravoverni hrišćani, pobedivši idoloslužitelje neznabošce, stadoše svuda nesmetano podizati crkve, naročito za carovanja Teodosija Velikog.
Car Teodosije Veliki pobedi zapadnog cara Maksima sa celokupnom njegovom vojskom molitvama prepodobnih otaca koji se podvizavahu u pustinjama egipatskim, jer k ovim ocima on beše poslao naročite izaslanike ištući sebi u pomoć njihove molitve. Od ovih svetih otaca treba pomenuti jednoga, po imenu Senufija, koji se proslavio čudesima i obitavao u Skitu. Odnosno ovog oca car napisa aleksandrijskom patrijarhu Teofilu, moleći ga da mu pošalje u Carigrad Senufija, da se njegovim blagoslovom i molitvama naoruža protiv neprijatelja. Voljan da ispuni carevu želju, patrijarh Teofil sam otputova u Skit k prepodobnom ocu Senufiju da ga umoli, da ide u Carigrad k caru Teodosiju. Ali Senufije ni u kom slučaju ne hte da napusti svoju keliju. Najzad, kada mu patrijarhove duge i uporne molbe dodijaše, on uze svoju hudu rasu i štap, podiže ih uvis okrenut istoku, pa podigavši oči svoje k nebu reče: "Gospode Bože sila! smireno Ti se molim, daj ovoj rasi i ovom štapu onu silu, koju bi Ti po milosrđu Svom dao meni kada bih otišao tamo".
Pošto se pomoli tako, prepodobni Senufije predade patrijarhu rasu i štap, rekavši: "Pošlji ovo caru umesto mene i napiši mu, da u vreme bitke obuče na sebe rasu i uzme štap u ruke, pa na čelu svoje vojske neustrašivo krene protiv neprijatelja; i videće slavu Božiju".
Patrijarh posla caru rasu i štap, i dostavi mu poruku prepodobnoga. Car to primi sa verom, postupi po rečima prepodobnoga, i odnese sjajnu pobedu nad neprijateljima. U spomen te pobede, a i radi sećanja na prepodobnog Senufija, žitelji grada Aleksandrije izvajaše carevu statuu, postavljenu na visokom stubu: Car je bio izvajan sa monaškom rasom na sebi i sa štapom u ruci. I svake godine žitelji grada Aleksandrije svečano proslavljahu dan te pobede, uznoseći blagodarnost Bogu.
Od toga vremena, blagodareći sve većem i većem širenju hrišćanstva, vernici stadoše podizati hramove Božje u Aleksnadriji i po celom Egiptu. I kada patrijarh Teofil uzažele da u Konopu podigne veliku crkvu u ime svetih apostola, u to vreme biše pronađene mošti ovih svetih čudotvoraca Kira i Jovana. To se dogodi posle Teodosijeve smrti, za carovanja njegovog sina Arkadija. O prenosu pak tih moštiju piše u žitiju svetog Kirila, patrijarha aleksandrijskog, sledeće:
Blizu Konopa bejaše mesto, zvano Manutin. Tamo se nalažaše starodrevno idolište - obitalište demona. To mesto beše strašno, pošto tamo življahu mnogi nečisti dusi. Još i patrijarh Teofil, dok beše u životu, želeo je da to mesto očisti od demona i da ga osveti za slavljenje Boga. Ali, zauzet drugim poslovima, on ne uspe da nameru svoju privede u delo. Sveti Kiril pak, naslednik Teofilov na aleksandrijskom prestolu, reši se da to učini, pa se usrdno moljaše Bogu da mu podari višnju pomoć i silu za pobedu i prognanje nečistih duhova iz Manutina. I javi se svetom Kirilu u viđenju anđeo Gospodnji, nalažući mu da u Manutin prenese česne mošti svetih mučenika Kira i Jovana, da bi prognao demonsku silu odatle. Sveti Kiril to učini ubrzo: prenese mošti svetih u Manutin, i podiže tamo crkvu u ime njihovo. I nečisti dusi odmah biše prognani odatle, i to mesto postade izvor isceljenja od moštiju mučeničkih.
Treba ovde ukratko spomenuti i neka čudesa ovih svetih mučenika Kira i Jovana.
U dane svjatjejšeg Evlogija, patrijarha aleksandrijskog, sin gradonačelnika Julijana, po imenu Amonije, imađaše po vratu strašne škrofule, koje su s dana na dan opasno rasle i pretile mu smrću. Pozivani su mnogi iskusni lekari, ali mu ništa ne mogoše pomoći. Utučeni zbog toga, otac i sin se

Izvor: Crkveni Kalendar