Sveti mučenici Dada i Govdelaj

Spomen 29. septembar

U DAHE Sapora, cara Persijskog, bejaše jedan hrišćanin po ime Dada (ili Kazdoje, prvi velikaš i srodnik cara Sapora, koga car veoma ljubljaše i poštovaše. Car ga posla za upravitelja jedne oblasti persijskog carstva, ne znajući da je on hrišćanin. Dada stade javno ispovedati svoju veru u Hrista. To bi dostavljeno caru. Car posla svog prvog doglavnika Adrameleha, da ispita je li to istina. Uverivši se da Dada zaista ispoveda Hrista, Adrameleh napisa o tome caru Saporu. Car otpisa Adramelehu i dade mu vlast nad svima hrišćanima svoga carstva, da ih kažnjava koga god nađe od njih. Ovo pismeno ovlašćenje posla car Adramelehu po sinu svom Govdelaju.
Primivši takvo ovlašćenje od cara, Adrameleh zajedno sa Govdelajem izvedoše na sud Dadu. Pošto marljivo i podrobno ispitaše Dadu, upotrebljujući pritom i laskanja i zaplašivanja, oni nađoše da on svom dušom veruje u Gospoda Isusa Hrista i želi umreti za Njega. Tada naložiše silan oganj i narediše da u njega bace svetoga Dadu. A oganj beše tako strašan, da uplaši sve koji posmatrahu. Kada se junak Hristov približi ognju, prekrsti se, i odmah se ugasi oganj i mesto ognja poteče voda. Videvši ovo čudo, svi se prisutni zaprepastiše. A carev sin Govdelaj upita mučenika: Dada, ko te nauči takvim mađijama? - Sveti Dada mu odgovori: Kada bi i ti hteo da sleduješ učenju učitelja mog Hrista, kome ja sledujem, onda bi se i ti udostojio da činiš takva čudesa. - Govdelaj ga upita: Ako poverujem u Hrista tvog, zar ću i ja moći činiti slična čudesa? - Mučenik odgovori: Ne samo da ćeš ih činiti, nego ćeš i carovati sa Hristom.
Tada Govdelaj naredi da se naloži veliki oganj; i on prizva ime Hristovo, i oganj se odmah ugasi. Videvši takvo čudo, carević Govdelaj pripade k nogama svetog Dade i ispovedi veru svoju u Hrista. A carski doglavnik Adrameleh ode i o svemu tome izvesti cara Sapora. Car naredi da mu odmah dovedu sina Govdelaja; pa čuvši i iz njegovih usta da je hrišćanin, zapovedi da četiri vojnika biju carevića čvornovitim štapovima. Kada ova četvorica malaksaše od dugog bijenja, njih zameniše druga četvorica. A mučenik Hristov, bijen po celome telu, ćutke moljaše Boga da mu da trpljenje. I javi mu se anđeo Gospodnji, ukrepi ga, i ohrabri ga govoreći: Budi hrabar i ne boj se, ja sam s tobom. - Posle toga sveti mučenik bi bačen u tamnicu, gde provede pet dana.
Uskoro zatim car dade vlast nekom Gargalu, da sudi i njegovom sinu Govdelaju i svima hrišćanima u njegovoj carevini. Po naređenju Gargala junak Gospodnji Govdelaj bi bijen volovskim žilama. Bijen, on proklinjaše veru svoga oca. Tada Gargal naredi da sa tela njegova, od nogu do glave, oderu dva kajiša kože, govoreći pritom sa podsmehom i ovo: Sada će sigurno doći tvoj Hristos da te načini zdrava. - I to se zbi: sveti mučenik odjednom postade potpuno zdrav. Gargal ga onda čvrsto okova i vrgnu u tamnicu. No okovi se sami od sebe razdrešiše i sveti mučenik u tren oka postade zdrav. Zaprepašćen ovim čudom Gargal ode k caru i obavesti ga o tome. Car mu na to reče: Ubij bezbožnika, jer on više nije sin moj već zlokovarnik moj, pošto je poverovao u Hrista.
Tada zveropodobni Gargal naredi da se usija gvozdena šipka, pa blaženom Govdelaju provuče kroz glavu od jednog uva do u drugo uvo. I kad to bi urađeno, Gargal baci mučenika u tamnicu. No sveti mučenik se moljaše, i gle, dođe anđeo Gospodnji, izvuče mu šipku iz glave i isceli ga. A Gargal, ugledavši mučenika zdrava, ne hte se nerazumni urazumiti, nego oštrim gvozdenim udicama raščupa telo mučeniku, pri čemu podrugljivo govoraše: Da vidimo, da li će i sada doći tvoj Hristos da te isceli. - I zatim ga opet baci u tamnicu. A mučenik, čim se opet pomoli Gospodu, odmah dobi isceljenje. Videvši to, tamnički stražari se divljahu i govorahu: Veliki je Bog hrišćanski.
Čuvši za to, Gargal se još više razjari i naredi da se železni čengeli zariju u ramena mučeniku i obese mučenika o njih, i tako ga ostave od devet sati pre podne do tri sata po podne. A mučenik viseći moljaše se. Zatim ga skinuše i opet vrgoše u tamnicu. Mati pak mučenikova i sestra njego

Izvor: Crkveni Kalendar