Sveti mučenici Elpidije, Markel i Evstohije

BLAŽENI Elpidije beše za carovanja Julijana Odstupnika senator. Kao hrišćanin on bi izveden pred Julijana na sud. Nagovaran da se odrekne Hrista, on ne hte. Julijan naredi da mu obuku vlasenicu, načičkanu klincima i premazanu vrelom smolom. Onda ga biše po celome telu, i klinci mu se pozabijaše u telo. Blaženi junački trpljaše muke, i ne pristajaše odreći se Gospoda. Onda ga baciše u jamu, i stadoše ga oblivati vrelom vodom, i telo mu se pokri plikovima i ranama. Da bi mu uvećao muke, bezdušni car naredi da se napravi smesa od vrele smole, loja, kreča i drugih gorivih materija, pa tom vrelom smesom polivaju mučeniku rane, i u usta sipaju vrelu smolu. To bi učinjeno. Posle toga svetog Elpidija zajedno sa Evstohijem i Markelom vezaše za divlje konje i bikove, da ih ovi rastrgnu. Ali po dejstvu Božje sile, divlje životinje se ne pomakoše s mesta. Onda ih motkama strahovito biše, da im sve kosti polomiše, pa ih takve baciše u oganj, u kome blaženi mučenici predadoše duše svoje u ruke Boga živoga.
Česna tela ovih svetih mučenika biše sahranjena na gori Karmilu. No odmah nastade grmljavina i sevanje munja, i dođe tamo Gospod Hristos sa Angelskim Silama i dade celiv svetim mučenicima. Pritom Gospod Evstohija i Markela prenese na drugo mesto, a čudesnog Elpidija vaskrse i posla na nove podvige i ponovno mučeništvo. Glas o novim podvizima svetog Elpidija dopre i do Julijana. On odmah naredi da mu mučenika dovedu. Ugledavši svetog mučenika čitava i zdrava, car naredi da telo mučenika rastegnu privezavši ga između četiri stuba: onda ga nemilosrdno biše, i oštrim testerama strugoše, i sirćetom i solju zalivaše, i surim krpama rane trljaše. Posle toga car bezdušnik naredi, te mučenika na žeravicu rasprostrše, i žeravicom mu glavu posipaše. A kad sveti mučenik i to pretrpe, onda ga na mučilišno drvo obesiše, usijani štit, na sredini izbušen, na telo prisloniše, i usijani pepeo po štitu sipaše, da bi mu telo sagoreli; i još ga čekićem po glavi biše. U vreme ovih mučenja dogodi se divno čudo: molitvama svojim sveti mučenik sakruši u prah idole koji se nedaleko nalažahu. I pošto silom Božjom mučenik ostade nepovređen, neznabošci se, njih šest hiljada na broju, obratiše u veru Hristovu. Posle svega toga, sveti Elpidije bi bačen u užarenu peć, gde svetu dušu svoju predade u ruke Gospodu svom.

Izvor: Crkveni Kalendar