Sveti mučenici Jevstatije, Tespesije i Anatolije

Spomen 20. novembar

SVETI mučenici Evstatije, Tespesije i Anatolije, behu rođena braća, iz Nikomidije, od roditelja, Filoteja i Evsevije. Filotej beše rodom iz Galatije, iz grada Gangra; on ostavi svoju postojbinu, preseli se u Nikomidiju, i tamo oženi Evsevijom; i dobi sa njom u braku tri sina, ova tri blažena žitelja nebeskoga grada.
Najpre Filotej, njegova supruga i deca behu neznabošci. Najstarijeg sina svog Evstatija on dade na izučavanje neznabožačke filosofije, a Tespesija i Anatolija spremaše za trgovinu, pošto i sam beše trgovac, i to vrlo bogat. No jednom on sa najmlađim sinom Anatolijem krenu radi trgovine u Galatiju. Pri povratku otuda on se na putu srete sa svetim Lukijanom, prezviterom antiohijskim; i putujući s njim on se sa sinom svojim nauči od njega hrišćanskoj veri, i krstiše se u jednoj reci na koju usput naiđoše. Došavši doma Filotej stade tražiti episkopa Nikomidijokog Antima, koji se krio od neznabožaca, jer u to vreme pod carem Maksimijanom i Dioklecijanom sprovođaše se veliko gonjenje hrišćana, i mnogi se verni krijahu od mučitelja. Našavši svetog Antima, Filotej ga noću dovede kući svojoj, te sveti Antim krsti sav dom Filotejev. Odsluživši zatim Božanstvenu liturgiju u domu Filotejevom, sveti Antim pričesti novokrštene Svetim Tajnama, posveti Filoteja za prezvitera, a najstarijeg sina njegovog Evstatija za đakona. Potom sveti Antim ode, krijući se od gonitelja - neznabožaca, a Filotej sa domom svojim tajno služaše istinitome Bogu i vođaše blagočestiv život. Nakon malo godina Filotej pređe ka Gospodu, a i česna supruga njegova Evsevija ubrzo se prestavi. Tako ostadoše tri blagočestiva mladića: đakon Evstatije, Tespesije i Anatolije, braća i po telu i po duhu, jer jednodušno služahu Bogu, goreći duhom i napredujući u vrlinama.
Jedan carev dvorjanin, po imenu Akilin, posla jednoga dana slugu svog da mu kupi neke stvari. A sluga taj, znajući da su ova tri blagočestiva mladića trgovci i imaju svakojaku skupocenu robu, ode u njihov dućan. Ušavši unutra i ne našavši nikoga on pođe uz stepenice koje su vodile na treći sprat, i ču blaženog Evstatija gde čita psalme Davidove. Penjući se tiho uz stepenice, sluga uđe ćutke u odeljenje i ugleda Evstatija gde u rukama drži Psaltir i čita ovo: Neka se postide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi angeli (Psal. 96, 7). Osim toga ugleda on na zidovima krstove i svete ikone, He rekavši ništa on se odmah vrati svome gospodaru, i ispriča mu sve što je video i čuo. Akilin hitno ode k caru Maksimijanu i obavesti ga o onome što mu kaza sluga njegov. I smesta biše poslani vojnici da uhvate Evstatija i njegovu braću. A kada vojnici sa slugom Akvilinovim dođoše do dućana, nađoše dućan zatvoren: jer u to vreme svi žitelji doma behu u velikom ćutanju pričešćujući se Tajnama Hristovim, pošto taj dan beše nedelja. Vojnici kucahu na vrata, vikahu, ali odgovora ne bi.
Međutim sveti Evstatije, saznavši Duhom da su vojnici poslani da njega i braću njegovu uzmu i vode na mučenje, reče svojoj braći: Budite junaci, i ne bojte se, jer nas Vladika naš zove k vencu... Ove noći ja videh gde nas vode na neznabožni sud pred Maksimijana, i nekakav crnac velik i strašan iđaše za nama plačući i ridajući, i bijući se po licu i govoreći: "teško meni, mene sada pobeđuju". Ispred nas pak iđaše jedan veoma blistav mladić koji držaše u rukama svojim tri venca i tri knjige, i govoraše mi: "Evstatije, đakone Hristov, ovo vam ugotovi Otac milosrđa i Bog svake utehe. Zato, ne plašite se mučitelja, kao što ih se ne uplaši sveti Prvomučenik Stefan"... Rekavši to, svetli mladić uziđe na nebo, a crnac ridajući ode na zapad.
Ispričavši ovo viđenje braći svojoj, Evstatije ih sokoljaše govoreći: He odrecimo se, mili moji, Hrista Boga našeg pred ljudima, da se i On ne bi odrekao nas pred Ocem Svojim i pred svetim angelima Svojim. - A Tespesije i Anatolije odgovoriše: Brate naš i gospodine i oče, mi smo gotovi umreti za Stvoritelja našeg, i ništa nas neće odvojiti od ljubavi Njegove.
Dok oni tako razgovarahu, vojnici silno ud

Izvor: Crkveni Kalendar