Sveti mučenici Frontasije, Severin, Severijan i Silan

Sveti Frontasije, Severin, Severijan i Silan behu poslani od prvog Petragorijskog episkopa Frontona da propovedaju reč Božju. Za vreme propovedi njih uhvati oblasni upravitelj Skviridon, i stade ih ispitivati: Recite mi, odakle ste, ko ste i kako se zovete? Jer vi ne samo što ne prinesoste bogovima žrtve, nego i mnoge druge odvratiste od toga, pa i hramove bogova porušiste. Recite, kakvom vlašću vi to činite? Frontasije odgovori: Ti, upravitelju, lišen božanstvene vrline, zašto nas ispituješ, kada se paštiš da svu istinu uništiš? No razmisli najpre, ko ti je stvorio dušu i telo, pa ćeš saznati istinu. Neznabožački idoli su delo ruku ljudskih, i ne mogu niti sebi koristiti niti drugima pomagati. Skviridon na to reče: Vidim da ste drski i mnogogovorljivi, čemu se od Učitelja vašeg naučiste. Severin i Severijan odgovoriše: Naše reči su ispunjene istinom, a ti počituješ idole, koji su kamenje, od demona ponamešteno, kamenje gluvo, nemo, ništavno. Skviridon ih prekide: Mante se svojih rasuđivanja, nego ako želite da ostanete u životu, prinesite žrtvu bogovima! Na to sveti Frontasije odgovori: Nama je dobitak - živeti i umreti za Hrista.
Tada upravitelj, obraćajući se Silanu koji je znao svirati u razne instrumente, upita ga: A ti, mladiću, zašto ne prinosiš bogovima žrtvu? Sveti Silan odgovori: Ja prinosim žrtvu Gospodu mom Isusu Hristu, koji blagodaću krštenja svog umi svet od grehovne prljavštine. Upravitelj upita: Na koji način umi? Silan odgovori: Gospod moj Isus Hristos rekao je svojim učenicima: Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Koji uzveruje i krsti se, spašće se; a ko ne veruje, osudiće se (Mt. 28, 19; Mk. 16, 16). Tako i ti, igemone, ako poveruješ u Hrista i krstiš se, bićeš spasen; a ako ne poveruješ, bićeš osuđen.
Razljutivši se, igemon naredi da ih odvedu izvan grada na gubilište i podvrgnu najljućim mukama. Pritom mučitelji, imajući u vidu Spasitelja našeg Isusa Hrista, trnovim vencem uvenčanog, ukucaše mučenicima u glave gvozdene klince praveći oblik trnovog venca, pa mučenike prikovaše uza stub. U glavi svakog mučenika beše po devet klinaca. No pored svega toga, jarost mučiteljeva ne mogade ni na koji način vojnike Hristove odvratiti od Hrista. I pošto igemon ni takvim mučenjima ne mogade savladati svete mučenike, on naposletku donese smrtnu presudu: da im se odseku glave.
Tada sveti mučenici, preklonivši na zemlju svoja kolena i preporučivši Bogu svoje duše, podmetnuše vratove svoje dželatima i primiše mučeničku smrt za Hrista. Neznabožni vojnici, odsekavši glave mučenicima, baciše tela njihova na zemlju nepogrebena radi poruge. Tada božanstvena sila, koja beše prisutna u njihovim svetim telima, učini ovakvo čudo: tela svetih mučenika, kada iznenada naiđe na njih Sveti Duh, oživeše, i svako telo, uzevši u svoje ruke svoju glavu, bez ikakve pomoći ljudske ustade na svoje noge, i tako dođoše do reke zvane Il. Stupivši tu na vodu, oživela tela svetih mučenika iđahu po njoj kao po suvu, ne okvasivši noge. A kad pređoše reku, na zaprepašćenje mnogih koji ih posmatrahu, oni iziđoše na visoki brežuljak. I došavši tu do crkve Prečiste Bogomatere Djeve Marije, u kojoj se sveti Fronton moljaše, sveti mučenici uđoše unutra. I preklonivši kolena, oni metnuše glave svoje pred noge svetog episkopa, a tela svoja krstoliko rasprostreše na zemlji, i ona ponovo postadoše mrtva. Tada sveti episkop Fronton, sa prezviterom Anijanom i uz učešće mnogobrojnog naroda, sahrani u tom hramu Frontasija, Severina i Silana, česno i uz nebeske pesme koje su se čule u vazduhu. Severijana pak, na molbu neke blagočestive žene, on česno pogrebe na drugom mestu, koje se nalazilo na njenom imanju, nedaleko od svetih sastradalnika njegovih.
Ovi sveti mučenici postradaše u vreme rimskog cara Klavdija, proslavivši svojim delima Gospoda našeg Isusa Hrista, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava vavek, amin.

Izvor: Crkveni Kalendar