Sveti mučenici u Africi

OVI sveti mučenici življahu u vreme Zenona, cara grčkog, U kada Afrikom vladaše, po smrti oca svoga Genzerika, vandaloki kralj Gunerik, arijanac po veri. U dogovoru sa dva arijanska episkopa: Kirilom i Vilimandisom, Gunerik pokrenu tako strašno i silovito gonjenje pravoslavnih, da ono prevaziđe ona gonjenja pod Dioklecijanom i Maksimijanom. Opljačkavši pravoslavne hramove, bezdušni tiranin naredi vojnicima da iz svih gradova izgone pravoslavne sveštenike. U to vreme mnoštvo pravoslavnih se sabra u jednu crkvu, i u njoj tajno služahu Božanstvenu službu. Doznavši za to, varvari arijanci opkoliše crkvu, zapališe je pomoću raznih gorivih sredstava, i spališe crkvu i sve pravoslavne što behu u njoj na molitvi.
Zatim kralj Gunerik izdade naređenje: ubijati sve pravoslavne hrišćane koji neće da se ponovo krste arijanskim krštenjem. Tada oni pravoslavni koji ne mogahu podneti mučenja spasavahu se bekstvom, ostavljajući kuće svoje i imovinu; a oni jaki u veri pravoslavnoj, dobrovoljno se predavahu na mučenja. Tako, trista pravoslavnih hrišćana u Karhidoni, pošto odbiše arijanske zloverne zahteve, biše posečeni mačem. Sveštenici pak pravoslavni, nošeni plamenom revnošću za pravoslavlje, postradaše još strašnije: dva od njih biše spaljeni; šezdesetorici pak najrečitijih između njih biše jezici iz korena iščupani. No posle toga oni se raziđoše po svoj zemlji grčkoj. I gle, kroz njih poče dejstvovati velika čudotvorna sila Božija: iako lišeni jezika, oni jasno i glasno propovedahu istine pravoslavne vere, i uništavahu arijanska lažna učenja, (na udivljenje i zaprepašćenje svih koji ih gledahu i slušahu. Samo jedan od njih, pavši u telesni greh, bi lišen blagodati Božje, i ne mogaše nadalje propovedati svete istine pravoslavne vere.
U to vreme žena gradonačelnika rimskog Sunilda, arijanka, primoravaše ženu nekog rimskog velmože, po imenu Antisu, pravoslavnu hrišćanku da se ponovo krsti arijanskim krštenjem. Antisa to odlučno i neustrašivo odbi. Tada razjarena Sunilda u besu svom spali svetu Antisu. Međutim muž svete Antise uplaši se, i dobrovoljno ode i krsti se arijanskim krštenjem. A kada on posle toga izjaha na konju u šetnju, i nalažaše se prema gradskoj crkvi, iznenada senu munja i udari ga grom, i on pade mrtav s konja, sav ugljenisan. Tako ga postiže sud Božji pre budućeg, večnog ognja paklenog.

Izvor: Crkveni Kalendar