Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail

Spomen 17. jun

Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail behu rođena braća, Persijanci, od uglednih roditelja, oca neznabošca i majke hrišćanke. Majka kao što ih odoji svojim materinskim mlekom, tako ih od najranijeg detinjstva zapoji i hrišćanskom pobožnošću i odnegova u strahu Božjem; a blaženi prezviter Evnoik preporodi ih banjom svetog krštenja i nauči ih Svetom Pismu. Kada braća dostigoše punoletstvo, biše uzeti na vojne dužnosti. I služahu telom persijskom caru Alamundaru, a duhom služahu Nebeskom Caru, Gospodu našem Isusu Hristu, držeći svete zapovesti Njegove i ugađajući Mu svakovrsnim dobrim delima. Jednom ih car njihov posla grčkorimskom caru Julijanu Odstupniku radi učvršćenja mira. Julijan ih isprva primi s češću i, ukazujući im svoju veliku blagonaklonost, on se prijateljski ophođaše s njima. Ali kada potom saznade da su oni hrišćani, ispuni se gneva protiv njih i, protivno opštepriznatim međunarodnim običajima i zakonima, on ove persijske izaslanike stavi na muke zbog njihove vere u Hrista i pogubi. A mučenje njihovo bi na ovaj način. Jednom bezakoni car namisli da putuje u Vitiniju, u mesto zvano Orgija Trigon jer je tamo uskoro imao nastupiti jedan od poganih neznabožačkih praznika. Kada se car preveze lađom iz Carigrada u Halkidon, i stiže u spomenuto mesto, on stade sa mnoštvom naroda koji se beše sabrao tamo praznovati pogani praznik, klanjajući se idolima i prinoseći bezbrojne žrtve demonima. I priređivahu se velike gozbe sa pevanjem, muzikom i igrama, i činjahu se mnoga odvratna bezakonja u čast pagubnih bogova neznabožačkih.
Sluge Hristove Manuil, Savel i Ismail, behu tamo sa carem. Ali, ne želeći ni da gledaju to bogomrsko praznovanje, oni se skloniše podalje ustranu, i plakahu i ridahu zbog obmane i zablude tolikih ljudi, i moljahu se Hristu Bogu za sebe da se sačuvaju od učešća u idolopokloničkom žrtvoprinošenju, a i za zablude, da ih Gospod privede k poznanju istine. I govorahu: Ne ostavi, Gospode, da ovi ljudi obitavaju u takom ponoru zala, i ne dopusti da razumno sazdanje Tvoje propada u tolikom bezumlju. Eto, oni se pokazuju nerazumniji od kamenja i drveta koje obožavaju: jer kameni i drveni idoli, pošto su bez duše i bez osećanja, ne znaju ništa šta im se čini; a ovi ljudi, iako su počanstvovani od Tebe dušom razumnom, iako su Tvoja slika i prilika, ne znaju i ne razumeju šta čine i koga obožavaju, hode u tami, blude i hrle u večnu pogibao.
Dok sveta braća tako stajahu podalje, plakahu i moljahu se, car, posmatrajući one što prinose žrtve i piruju s njim, i ne videći kraj sebe persijske izaslanike, naredi da ih potraže i dovedu k njemu, da se i oni zajedno s njim provesele. Jedan od carevih komornika pronađe ih na usamljenom mestu i pozva na carsku gozbu, jer je smatrao da su i oni idolopoklonici. Ali sluge Hristove jednodušno odgovoriše carevom komorniku koji ih je zvao: Idi od nas, jer se nećemo odreći vere u kojoj smo od detinjstva vaspitani, i nećemo ostaviti Boga našeg, niti ćemo se pokloniti demonima što su među vama. Ne bilo toga, da se mi pridružimo javnoj zabludi! Mi nismo toliko bezumni i nerazumni, da prezremo Boga živoga, Sazdatelja našega, i služimo bezdahnom sazdanju. Ta mi smo tako dugačak i težak put prevalili i došli ovamo, ne da se vere svoje odreknemo, nego da mir utvrdimo između persijskog i grčkorimskog carstva. Ovo neka zna car tvoj i njegovi jednomišljenici: neće nas odvratiti od istinitog bogopoštovanja i privući nas k svome bezbožiju, makar nas stavili na oganj i muke i lišili nas života.
Komornik ode i saopšti caru odgovor svetih. Car se odjednom ispuni gneva, ali ih ne hte tog dana stavljati na muke, da ne bi poremetio bezbožno praznovanje svoje, nego odloži to do sutra, naredivši da sluge Hristove bace u tamnicu. A oni, idući ka tamnici, pevahu govoreći: "Hodite, zapevajmo Gospodu, uskliknimo Bogu Spasitelju našem! Izađimo pred lice njegovo s hvalom, i u pesmama pokliknimo Mu! (Ps. 94, 1-2). Koji je Bog tako velik kao Bog naš? (Ps. 76, 14). A mi smo ljudi Njegovi i delo ruku Njegovih, i svagda ćemo Ga prizivati".
Sutradan mučitelj Julija

Izvor: Crkveni Kalendar