Sveti mučenici Marin i Asterije

U dane neznabožačkih careva Valerijana i sina mu Galijena življaše u Rimu jedan ugledan i vrlinski senator, po imenu Asterije, po veri hrišćanin. On beše znamenit i bogat čovek, i uživaše ljubav careva. I u vreme ljutih gonjenja na hrišćane, Asterije besprekorno čuvaše svoju pobožnost i ni najmanje ne skrivaše svoju veru u Gospoda Hrista.
Jednom, nalazeći se u predelima Palestine, Asterije dođe u grad Kesariju Filipovu, nazivan od Feničana Paneada. U tom gradu, prepunom idolopoklonika, bejaše običaj svetkovati jedan neznabožački praznik kraj vrela koje izbija iz gore Paneas, odakle i reka Jordan teče. Žrtva prinošena na taj praznik demonu, postajaše nevidljiva: jer demon koji tamo obitavaše, uzimaše žrtvu i skrivaše je od očiju, i oslepljeni zabludom neznabošci proslavljahu tu demonsku obmanu kao veliko čudo. A sluga Hristov Asterije, nalazeći se tamo i gledajući ovo neznabožačko praznovanje, sažali se srcem na slepoću duše i zabludu obmanutog naroda, pa podigavši oči i ruke k nebu pomoli se sa verom Hristu Bogu, da otera odatle demona koji obmanjuje narod. I tog časa demon bi prognan silom Božijom, i prestade varljivo čudo demonsko: svi očima svojim gledahu žrtvu koja se sada ne sakri i ne postade nevidljiva, kao ranije. A kad prestade čudo, prestade i praznovanje, jer se neznabošci više ne skupljahu kraj vrela. Tako vera i molitva svetog Asterija očistiše to mesto od demonske prljavštine.
Stradanje pak svetag Asterija za Hrista dogodi se, po promislu Božjem, na sledeći način. U drugoj Kesariji, Palestinskoj bejaše neki vojnik Marin, ugledan poreklom i bogat imanjem, ali još ugledniji verom u Hrista i bogatiji dobrim delima. Vojnici drugovi pozvaše Marina da zauzme mesto kapetana, koje se uprazni smrću dotadanjeg kapetana. I kada se Marin pripremaše da zauzme to mesto, drugi neki vojnik, zavideći Marinu i želeći da sam dobije taj položaj, ode k sudiji koji se zvaše Aheos i optuži Marina da je hrišćanin i neće da prinosi žrtve bogovima i kipovima careva; pri tome dodade da po rimskim zakonima takav čovek ne može zauzimati tako ugledan položaj. Sudija odmah pozva Marina i upita ga koje je vere; pa kad iz njegovih usta ču da je hrišćanin, on mu dade tri sata vremena da razmisli šta će izabrati: život ili smrt. Jer Marinu predstajahu samo dva izlaza: ili da prinese neznabožačku žrtvu i ostane živ, ili da umre za ispovedanje vere u Hrista.
U to vreme episkop Kesarije Palestinske Teotekn dođe k ispovedniku Hristovom, uze ga za ruku i uvede u crkvu, govoreći mu dušekorisne pouke. Zatim ga uvede u sveti oltar, pa pokazujući mu rukom na Sveto Evanđelje i na vojnički mač kojim Marin beše opasan, reče mu: Od ovih dveju stvari, dobri junače, izaberi jednu: ili da nosiš ovaj mač i služiš zemaljskom caru privremeno, pa da posle smrti dobiješ večitu pogibao; ili da postaneš vojnik Nebeskog Cara, i da za presveto ime Njegovo, napisano u ovoj knjizi, položiš dušu, pa da caruješ sa Njim u beskonačne vekove. - Sveti Marin, odmah pruži desnu ruku ka Svetom Evanđelju, celiva ga s plamenom ljubavlju. i izjavi da je gotov na smrt za Hrista. Tada mu episkop reče: Priljubi se svom dušom uz Boga, pa ukrepljen Njegovom silom primi ono što si izabrao. - Posle toga episkop otpusti svegog Marina sa rečima: Idi s mirom!
Kada sveti Marin iđaše iz crkve, birov već stajaše na vratima suda i poče gromko vikati, pozivajući Marina po imenu, pošto behu prošla tri sata. Ušavši u sudnicu, sveti Marin neustrašivije nego pre izjavi da je hrišćanin, gromoglasno slaveći Hristovo ime i kudeći idolopokloničko bezbožje. Zato ga sudija osudi na smrt; i sveti mučenik Marin bi izveden van grada i tamo obezglavljen. Njegovoj mučeničkoj smrti beše prisutan sveti Asterije, koji po promislu Božjem u to vreme stiže u taj grad. Videvši mučeničku končinu svetog Marina, on skide sa sebe svoju gornju skupocenu haljinu, rasprostre je po zemlji, položi na nju česno mučenikovo telo i glavu, uvi ih njome, natovari na leđa i odnese te sahrani česno. Zbog toga se on i sam udostoji mučeničkog venca: jer ga neznabošci uhvatiše i

Izvor: Crkveni Kalendar