Sveti mučenici Marin i Marta, sa sinovima Avdifaksom i Avakumom, sveštenikom Valentinom, Kirinom, Asterijem i mnogim drugim.

Spomen 6. jul

U vreme rimskog cara Klaudija doputova iz Persije u Rim neki visokorodan i bogat čovek, po veri hrišćanin, po imenu Marin. On doputova sa svojom ženom Martom i sa dva sina, Avdifaksom i Avakumom, da se poklone grobovima svetih apostola i drugih svetih. Nalazeći se u Rimu, oni stadoše posećivati hrišćane koji behu po tamnicama i sahranjivati tela ubijanih za Hrista. Prešavši reku Tibar oni tamo u drugom gradu nađoše u tamnici svetog mučenika Kirina, koji već beše podneo mnoge rane za Hrista. Došavši k njemu, oni se baciše pred noge njegove moleći ga da se pomoli za njih Gospodu. Potom stadoše služiti svojom imovinom njemu i ostalim sužnjima Hristovim sa njim; i umivajući im noge, oni tom vodom kropljahu sebe. I provedoše oni tamo osam dana, služeći svetima.
U to vreme car Klaudije naredi da se bez suda ubijaju oni koji se nađu da su hrišćani. A kratko vreme pre toga behu uhvaćeni dvesta šezdeset hrišćana, koje car osudi da kopaju zemlju. Njihova tamnica se nalažaše van grada, na putu zvanom Salarijski, gde se pravila lončarija. Car naredi vojnicima da sve te hrišćane strelama pobiju na gledalištu, pa da im onda spale tela. Kada doznadoše za to Marin i Marta sa sinovima, oni se veoma ožalostiše, i otidoše na mesto pogubljenja svetih mučenika zajedno sa svetim Jovanom prezviterom, tajno vađahu iz vatre tela njihova, koja su mogla da se izvade, obavijahu ih čistim plaštanicama i pogrebavahu u pećini koja se nalazila pored Salarijskog puta na padini gore Kukumer. Sa telima svetim mučenika oni pogreboše telo nekog carskog tribuna Vlasta, ubijenog za Hrista, i provedoše tamo sa prezviterom Jovanom mnogo dana u postu i molitvama. Doznavši za to, car Klaudije naredi da pronađu Marina sa njegovom družinom, ali ih ne pronađoše, pošto se skrivahu.
Kada se oni iz peđine vratiše i odoše k tamnici gde je bio zatvoren sveti mučenik Kirin, oni ga u njoj ne nađoše, pošto uoči njihovog dolaska, nođu, on bi mačem ubijen i u reku Tibar bačen. Saznavši na kom mestu telo svetoga bi bačeno, oni sačekaše noć, pa ga po mraku stadoše tražiti. I našavši ga, oni ga pogreboše u peđini, u grobnici Pontiana.
Kada posle toga prolažahu s one strane Tibra, a još beše noćni mrak, oni čuše iz jedne kuđe glasove koji pevahu. To behu hrišćani, koji se sa episkopom Kalistom behu sabrali, i vršahu svunoćno bogosluženje, slaveći Boga. Čuvši pojanje hrišćana, Marin i družina njihova veoma se obradovaše, i prišavši k vratima te kuđe stadoše lupati. No hrišćani koji behu unutra ne šćahu da otvore, jer se bojahu idolopoklonika da ih ne napadnu. Tada sveti Kalist, obrativši se onima što behu s njim, reče: Budite hrabri! ne bojte se! Hristos kuca na naša vrata. Otvorimo Mu, pošto nas On priziva. - Rekavši to, episkop sam pođe i otvori vrata. Kada Marin, Marta i njihova dva sina ugledaše episkopa, oni mu se baciše pred noge, proseći blagoslov. I obradova im se episkop i svi verni, i uvevši ih unutra s ljubavlju ih pozdraviše, pa zajedno s njima stadoše vršiti molitvu. Marin sa ženom i sinovima provede u tom mestu dva meseca, danju se krijući a noću se na molitvu sabirajući.
U to vreme car Klaudije naredi da mu u dvorac blizu pozorišta dovedu na sud radi isleđenja jednog čestitog čoveka, po imenu Valentina, po činu sveštenika, koji zbog ispovedanja Hrista bi uhvaćen i u teške okove okovan. Kada Valentina dovedoše pred cara, car mu reče: Zašto ti, živeći usred naroda našeg, nisi saglasan s nama? Ja dosta slušam o vašem hrišćanskom učenju, i čudim se kako ti, pametan čovek, varaš sebe pustim bajkama vere vaše. - Na to blaženi prezviter Valentin odgovori: Kada bi ti znao dar Božji koji se nalazi u našoj veri, veru bi našu s radošću primio i ti sam, i narod tvoj, odbacio bi demone i idole rukom načinjene i ispovedao bi jedinog svemogućeg Boga Oca i Sina Njegovog Hrista, Tvorca svega postojećeg, koji je stvorio i nebo, i zemlju, i more, i sve što je u njima.
Tada jedan čuvar zakona iz svite careve gromko upita svetog prezvitera: A šta ti misliš o bogu Diju i Merkuriju? - Prezviter odgovori: Ja o njima ne mislim n

Izvor: Crkveni Kalendar