Sveti mučenici Maksim, Dada i Kvintilijan

Spomen 28. april

Za vreme neznabožnih careva Dioklecijana i Maksimijana, i antipata Tarkvinija i Gavinija, đavolski gnev nasrnu na hrišćane. Ovi carevi i antipati izdadoše po celom svetu ovakvu naredbu: "Ma da znamo da svi vi podanici pobožno poštujete bogove, ipak mi, brinući se o dobrom upravljanju celim carstvom, molimo i savetujemo sve žitelje Rimske države da na sve moguće načine revnujete u poštovanju bogova i u ljubavi prema njima. Nađe li se pak na ma kom mestu neko koji spominje ime Hristovo, na njega će se podići naš gnev",
Čuvši ovo naređenje, silni ljudi se odazvaše da ga ispune, prinoseći žrtve bogovima. I pozdravljajući svoje knezove, oni govorahu: Radovali se i dugo živeli vladari naši, koji se toliko staraju o poštovanju bogova! A antipat Tarkvinije reče im: Pošto kod vas vidimo toliko usrđe, to vas molimo da se sutra sakupite i zajedno prinesemo žrtve bogovima. A sada se odmorite pošto izdaleka dođoste, pa ćete se onda proveseliti s nama. Posle prinošenja žrtava svaki će se vratiti u svoj grad.
Sutradan se svi sakupiše i, ustrojivši bogomrski praznik, prinesoše pogane žrtve idolima svojim, pa ih Tarkvinije otpusti. A idućeg dana dođe k Tarkviniju jedan bezbožni idolopoklonik i reče mu: Ovde ima tri čoveka koji juče ne htedoše ispuniti vaše naređenje i prineti bogovima žrtve, a govore za sebe da se klanjaju jedinome Bogu koji je na nebu. Tada Tarkvinije odmah posla svoje sluge da uhvate te ljude. Sluge ih pronađoše u njihovom selu Ozoviji kada behu na molitvi, okovaše ih u lance i odvedoše u grad Dorostol gde se tada nalažahu antipati. U grad stigoše uveče i obavestšpe Tarkvinija o dovedenim hrišćanima. On naredi vojnicima da ih čuvaju do sutradan. A svetitelji se svu noć moljahu, govoreći: Gospode Isuse Hriste, daj nam s neba u pomoć silu Tvoju, da uzmognemo savladati protivnike naše, i udostoji nas blagodaću Tvojom da dobijemo pobedne vence.
Sutradan Tarkvinije i Gavinije sedoše na sudištu i narediše da pred njih izvedu uhapšene hrišćane. A kad ih izvedoše, Tarkvinije upita: Jesu li to ti što preziru našu naredbu i samovoljno drže svoju veru? Zatim obraćajući se svetima reče: Kažite nam najpre svoja imena. Odgovori sveti Maksim: Po veri Hristovoj ja sam hrišćanin, kao i ova braća moja, a po ljudskom običaju zovem se Maksim. Na to igemon reče: Odgovorom svojim odmah pakazuješ da ne služiš bogovima našim već nekom drugom. A ovaj do tebe kako se zove? On sam odgovori: Zovem se Dada, a takođe sam hrišćanin kao i prvi brat naš. Onda Tarkvinije upita: A treći kako se zove? A on sam odgovori: Zovem se Kvintilijan, a hrišćanin sam. Magnilijan pak pisar zapisivaše njihove odgovore. Antipat Gavinije onda upita pisara: Jesi li zapisao njihova imena? Pisar odgovori: Ako vlast vaša naređuje, pročitaću. Gavinije reče: Pročitaj. I pisar pročita: Imena hrišćana koja su oni sada kazali pred svima jesu ova: Maksim, Dada, Kvintilijan.
Tada Tarkvinije reče svetima: Eto, život vaš je u rukama našim. Ako pak hoćete da ostanete u životu, onda idite i prinesite žrtvu majci bogova, i budite njeni žreci, jer umre žrec njen i ode k nebeskom caru, velikome Jupiteru, da mu tamo služi. Odgovori sveti Maksim: Najbezbožniji i najbestidniji čoveče, zar se ne bojiš Gospoda, nazivajući bogom poganog preljubočinca i imenujući ga carem? Znajte, o bezumni ljudi, da je Hristos - Nebeski Car koji promišlja o svima i sve drži u Svojoj ruci. Znajte i ovo, da mi, stvorenja istinitog Boga, nećemo izvršiti vaše pagubno naređenje.
Antipat pak Gavinije dozva k sebi Dadu i Kvintilijana, napriča im mnogo taštih reči želeći da ih pridobije za svoje odvratno bezbožje. Na to mu svetitelji odgovoriše: Mi držimo ono što izreče brat naš Maksim, jer je on čtec vaseljenske Crkve, i dobro razume Božansko Pismo, i zna šta nam je korisno, a ti, prelašćen demonskim bezumljem, ne znaš šta je korisno za tebe. No kada bi hteo da nas poslušaš, ti bi ugledao nebesku svetlost. Na to Gavinije i Tarkvinije rekoše: Eto, mi vas na toliko načina savetujemo predlažući vam što je najbolje po vas, a vi nećete da se pokorite već ostaj

Izvor: Crkveni Kalendar