Sveti mučenici Minodora, Mitrodora i Nimfodora

Spomen 10. septembar

Tri devojke sestre: Minodora, Mitrodora i Nimfodora, prinesoše sebe na dar Presvetoj Trojici. Drugi prinose Bogu dare od spoljnih imanja svo ih, kao što Mu nekada tri istočna cara prineše zlato tamjan i izmirnu (Mt. 2, 11); a ove svete devojke prineše Bogu dare iz unutarnjih riznica svojih: mesto zlata prineše Mu duše svoje, iskupljene ne truležnim zlatom nego skupocenom krvlju bezazlenog Jagnjeta (1 Petr. 1, 19); mesto tamjana prineše Mu čistu savest, govoreći zajedno sa apostolom: mi smo Hristov miris (2 Kor. 2, 15); mesto izmirne prineše na dar Gospodu samo telo, predavši ga u čednom devičanstvu svom na rane za Hrista. Svete devojke znađahu dobro, da Gospod zahteva od nas ne naša vremena bogatstva nego nas same, po reči Davidovoj: Ti si Gospod moj, Ti ne zahtevaš blaga moja (Ps 15, 2). Stoga one i prinesoše sebe same na žrtvu Bogu, kao što to jasno pokazuje njihov sveti život i junačko stradanje.
Ove svete devojke rodiše se u Vitiniji. Budući sestre po telu, one postadoše sestre i po. duhu; jer jednodušno izabraše da služe Bogu negoli da služe svetu i njegovim taštinama. Želeći pak da sa dušom i telo očuvaju neoskvrnjenim i da se u savršenoj čistoti sjedine sa čistim Ženikom svojim, Gospodom Hristom, svete devojke poslušaše poziv Njegov: Iziđite između njih i odvojte se, i ne dohvatajte se do nečistote njihove, i ja ću vas primiti (2 Kor. 6, 17 ). Voleći iznad svega devičansku čistotu, i znajući dobro da nju nije lako saču vati usred naroda, sklonog na blud i neprestani greh, svete devojke napustiše ljudsko društvo, i povukavši se od celoga sveta nastaniše se na jednom usamljenom mestu. Jer kao što vode rečne, ulivajući se u more, čim se sjedine sa morskom vodom gube svoju sladost i postaju slane; tako i čistota duše i tela, boraveći usred sveta kao usred mora, ne može se ne napiti slane vode slastoljublja. Tako kći Jakovljeva Dina čuvaše svoju devičansku čistotu dok ne ode u neznabožački grad Sihem, a kad se upozna sa kćerima tamošnjih žitelja i stupi k njima u društvo, odmah pogubi svoje devičanstvo (1 Mojs. 34, 1). Ovaj svet sa trima kćerima svojim: pohotom tela, pohotom očiju i gordošću života - nesrećni je Sihem i ništa drugo ne zna sem da naškodi onima koji se prilepe uz njega. Kao što katran ogaravi one koji ga se dotiču, tako i svet ljubitelje svoje čini prljavima i nečistima. Blažen je stoga onaj koji beži od sveta, da ga svet ne bi uprljao svojim nečistotama; blažene su i ove tri devojke koje pobegoše od sveta i od njegovih triju spomenutih zlih kćeri. Jer njihove prljavštine, ne uprljaše svete devojke, i one postadoše bele i čiste golubice, leteći na krilima vrline i bogoviđenja po gorama i pustinjama, žudeći da u božanstvenoj ljubavi nađu sklonište kao u gnezdu. Jer u pustinjaka koji 1 žive izvan tašteg sveta, biva neprestano stremljenje ka Bogu.
Za svoje boravište svete devojke izabraše jedno visoko i pusto brdo, udaljeno dva potrkališta od toplih voda u Pitijama. Nastanivši se tu, one življahu u postu i neprestanim molitvama. I tako nađoše tiho pristanište i divan pokoj za svoju devičansku čistotu; sakriše je u pustinji i uzneše na visoko brdo, da bi za ljude bila nevidljiva a za anđele vidljiva. One uziđoše na vrh gore, da bi se, otresavši zemni prah s nogu svojih, lakše približile k nebu. O tome kako vrlinsko bejaše njihovo življenje, može se suditi po mestu njihovog boravka. Jer šta označava pustinja ako ne odbačenje svega i usamljenje? o čemu svedoči brdo ako ne o njihovom bogomisliju? šta praslikuju tople vode blizu kojih one življahu ako ne toplotu njihovog srca k Bogu? Jer kao što Izrailjci, izbavivši se Egipatskog ropstva, prohođahu pustinju, tako i ove svete devojke, izišavši iz sveta, zavoleše pustinjski život. I kao što Mojsije, uzišavši na goru, vide Boga, tako i ove, obitavajući na visokom brdu telesne oči k Bogu podizahu i umnim Ga očima jasno gledahu. I kao što u pustinji udarom u kamen vode isticahu, tako se i u ovih svetih devojaka od smirenog udaranja u prsa izlivahu potoci suza iz očiju njihovih. I ove tople suze imađahu takvu silu kakvom ne raspolag

Izvor: Crkveni Kalendar