Sveti mučenici Pasikrat, Valention, Julije i drugi

Mučenici Hristovi Pasikrat i Valention behu iz grada Dorostola Makedonskog, rimski vojnici, ali hrišćani. Pasikratu beše 22 godine, a Valentionu 30 godina; obojica mladi, ali zreli duhom. Videći kako se idolopoklonici klanjaju kamenju, a slabiji hrišćani beže i kriju se, oni, zapaljeni svetom revnošću, smelo i otvoreno objaviše da su hrišćani. I veličajući jedinog istinitog Boga - Gospoda Hrista, oni proklinjahu bezdahne idole. Zato ih idolopoklonici uhvatiše, i na sud pred eparha izvedoše. Eparh ih primoravaše da prinesu žrtvu idolima, ali sveti ispovednici nipošto ne htedoše. Kako tamo stajaše idol Apolonov, sveti Pasikrat mu priđe, pljunu mu u lice, i reče: Ovakvo poštovanje priliči ovakvom bogu.
Zbog toga ih u teške lance okovaše, i u tamnicu vrgoše. A vojnici Hristovi se radovahu ovim lancima kao zlatnim carskim nakitima, jer se udostojiše da ih nose za Hrista. Potom ih opet izvedoše na sud pred eparha. I kada utom priđe svetom Pasikratu brat njegov Papijan, koji pre toga beše iz straha odstupio od Hrista, i poče ga nagovarati da se odrekne Hrista i ostane živ, sveti Pasikrat ga odgurnu i reče mu: Idi od mene, ti mi nisi brat, pošto si odstupio od vere Hristove. - Zatim sveti Pasikrat sam priđe žrtveniku, metnu ruku svoju u oganj i reče eparhu: Telo je smrtno i ognjem sagoreva, no duša je besmrtna i ne mari od vidljivih muka.
Tada eparh upita i svetog Valentiona, da li se slaže sa Pasikratom. On izjavi da je jednih ubeđenja sa njim, i da je gotov na sve muke za Hrista Gospoda. Zbog toga obojica biše osuđeni na posečenje mačem. I kad mučiteljeve sluge vođahu svete mučenike na gubilište izvan grada, Pasikratova majka iđaše za njima, sokoleći sina svog da neustrašivo primi smrt za Gospoda Hrista, jer se bojaše za njega da se ne uplaši, pošto beše još mlad. I na gubilištu biše im otsečene svete glave. A majka svetog Pasikrata, radosna i vesela, uze tela njihova i česno ih pogrebe, slaveći Hrista Boga.
Odmah zatim nastadoše podvizi drugova Pasikratovih, i to najpre svetog Julija. Upitan od sudije: Je li istina to što govore o tebi, Julije? - sveti Julije odgovori: Istina je, ja sam hrišćanin, i ne želim da se izdajem za drugoga. - Zar ti ne znaš, nastavi sudija, za ukaz careva, kojim se naređuje da se bogovima prinose žrtve? - Julije odgovori: Znam; ali, ja sam hrišćanin, i ne mogu raditi ono što vi hoćete; ne dolikuje meni da se odreknem Boga živog i istinitog. - Sudija na to reče: Zar je to tako važna stvar: pokaditi tamjanom bogove, i otići? - Sveti Julije odgovori sudiji: Ne mogu da narušim zapovest Božju. Ja sam veteran, 26 godina služio sam verno caru; pa kad sam do sad bio veran nižem kako sad da ne budem veran višem, Caru Nebeskom, Bogu, kome verno služim? - Sudija onda stade laskavo govoriti mučeniku o nagradama koje će dobiti, ako samo sada posluša. - Ni novci, ni laske neće me odvratiti od Gospoda večnog, odgovori ispovednik. - Treba se pokoravati zakonima, reče sudija. - Ja stradam za večne zakone, odgovori sveti Julije. - Za one li što vam je propisao Raspeti? primeti sudija. Nije pametno poštovati mrtvaca a ne žive careve. - Julije odgovori: On je umro za grehove naše, da bi nam darovao večni život; i On je večni Bog. - Sudija reče: Poslušaj me, prinesi žrtvu, inače ti izabiraš sebi smrt. - Ja izabiram ovo, odgovori sveti ispovednik: umreti privremeno, da bih živeo večno. - Sudija onda izreče smrtnu presudu: Da bude lišen glave Julije koji se ne pokorava ukazima careva.
Kada svetog Julija vođahu na gubilište, Isihije, vojnik i hrišćanin, koji se nalazio pod stražom, govoraše mučeniku Juliju: "Molim te, Julije, ispuni s radošću obećanje svoje, kada budeš dobio venac koji Gospod obećava ispovednicima Svojim. Sećaj se i mene; ja idem za tobom; naročito pozdravi Pasikrata i Valentiona, sluge Božje, koji pre nas odoše Gospodu dobrim ispovedanjem". Julije, celivajući Isihija; reče mu: "Požuri da dođeš, brate; a želje tvoje uslišene su od onih koje ti pozdravljaš". - Zatim vezaše oči Juliju, i on, priklanjajući pod mač glavu svoju reče: "Gos

Izvor: Crkveni Kalendar