Sveti mučenici Prokl i Ilarije
Spomen 12. jul
Ovi sveti mučenici Prokl i Ilarije behu iz okoline grada Kalipte, što je blizu Ankire. Postradaše za Hrista od namesnika Maksima u vreme cara Trajana. Prvo bi uhvaćen sveti Prokl i priveden k samome caru koji se tada nalazio u tim krajevima; i bi okovan u gvožđe i vrgnut u tamnicu. Zatim car, ispitavši Prokla i našavši da se on ne pokorava naređenju o poklonjenju idolima, predade ga namesniku Maksimu na mučenje. Sevši na sudištu, Maksim izvede preda se sužnja Hristova i upita ga: Kakvoga si roda? - Prokl odgovori: Rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj. - Tako mi bogova, neću te poštedeti! reče na to namesnik i ponovo upita: Znaš li carska naređenja koja su svuda objavljena, da svi hrišćani prinose žrtve bogovima? - Svetitelj odgovori: Slušao sam o tim naređenjima bezakonika, koja oni izdadoše na sablazan mnogima, a sebi na pogibao. - Zar ti smeš, negodujući upita namesnik, ružiti cara i zakone njegove huliti? Ne vidiš li, bedniče, kakve ti muke predstoje? - Mučenik odgovori: Čini što hoćeš, jer ja neću prineti žrtvu bogovima tvojim, niti se bojim muka koje ubijaju telo a ne dušu; bolje je bojati se Boga nego ljudi. - Namesnik mu na to reče: Čoveče, izberi sebi ili život ili smrt! Evo, vidiš mučilišno drvo, spremljeno za tebe, i oruđa za mučenje. Čekamo tvoj odgovor: šta hoćeš? - Sveti Prokl odgovori: Kada se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne biste pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da ne bismo pali u večne muke, koje pripremi Bog za one koji Ga odbacuju i klanjaju se lažnim bogovima vašim, koji će na budućem sudu zajedno sa onima što im prinose žrtve biti predani na beskonačnu pogibao. - Zar se usućuješ, reče namesnik, da i bogove naše ružiš? Ali ti kažem, ja ću te naterati da ti i protiv svoje volje priznaš veličinu bogova naših? - Mučenik odgovori: A ja se nadam na Boga mog, da ću ja, pre no što me ti ubediš da priznam bogove tvoje, učiniti da ti pred svima vojnicima i slugama svojim, nasuprot želji svojoj, priznaš Gospoda mog i napišeš svojom rukom, da je Bog grešnoga Prokla istiniti Bog i da nema drugoga osim Njega.
Tada namesnik, razgnevivši se, naredi da mučenika obese naga na mučilištu i da mu za noge privežu težak kamen, pa da mu onda deru telo železnim noktima. I dugo mučen tako, sveti Prokl trpljaše junački, ništa ne govoreći, samo u nebo gledajući. Zatim ga skinuše sa mučilišta i držahu ga u okovima.
Posle toga namesnik krenu u grad Kaliptu, naredivši da i mučenika vode za njim; i sveti mučenik bi primoran da idući peške ne izostaje od konja koji trčahu brzo. A kad bejahu na polovini puta, mučenik se pomoli gromko, govoreći k Bogu: Bože moj Isuse Hriste, radi koga stradam vođen s porugom od ovih vojnika, poslušaj me danas slugu Tvoga da se proslavi ime Tvoje vavek: pruži svemoćnu ruku Svoju, i zaustavi bezakonog namesnika ovog, i ne dopusti mu da produži putovanje dok pred svima ovim ljudima ne ispovedi da nema drugoga Boga osim Tebe!
Kada se sveti mučenik tako pomoli Gospodu, odjednom namesnik neočekivano stade na putu kao svezan: jer se ne mogahu ni konji maknuti s mesta niti on sam krenuti, nevidljivom silom Božjom držan. Zastadoše i svi vojnici, čudeći se takvoj neobičnoj pojavi; i dugo se mučahu da pokrenu namesnikova kola, bijahu konje, uprezahu i mnoge druge kao zapregu, ali ništa ne mogoše učiniti, pa čak ni samog namesnika ne mogoše skinuti sa kola, jer kola behu nepokretna kao planina, a namesnik na njima kao prikovan.
Tada namesnik reče svojim saputnicima: Vidite li neobičnu mađioničarsku silu ovog lukavog hrišćanina, šta nam uradi? Evo ne možemo da maknemo s mesta i idemo nazad. - Onda namesnik posla jednoga od svojih slugu, po imenu Ermija, da rekne mučeniku koji beše daleko pozadi: Šta ti to uradi, zaustavivši nas svojim magijama nasred puta? Očigledno, bojeći se muka koje te očekuju u gradu, ti pribeže ovom lukavstvu, da te samo ne bi odveli tamo. - A sveti Prokl reče namesnikovom sluzi: Živ mi Gospod Bog moj, vi se nećete maknuti sa tog mesta sve dok namesni
Izvor: Crkveni Kalendar
