Sveti mučenici Pevsip, Elevsip, Malevsip i baba im Neonila

Spomen 16. januar

Sveti Polikarp, episkop smirnski, učenik svetog apostola i evanđelista Jovana Bogoslova, ispunjen Duha Svetoga, želeći da umnoži Hristovo slovesno stado, posla svoje učenike u razne zemlje, da smelo propovedaju reč Božju. Čuvši pak da se u Francuskoj sprovodi najstrašnije gonjenje na hrišćane, jer carska naredba o ubijanju hrišćana beše svuda objavljena, sveti Polikarp posla tamo dva Božja sveštenika, Andohija, i Venigna, i đakona Tirsa. To behu ljudi istinski dobrodeteljni, bogoljubivi i u podvizima revnostni; iz ljubavi prema Hristu gotovi na putne teškoće i morske opasnosti; iskreno su voleli stranstvovanje, i nisu se bojali muka i smrti već su ih želeli. Dobivši naređenje od svoga episkopa, oni se ukrcaše u lađu. Ispraćajući ih, episkop Polikarp im ovako govoraše: Idite hrabri ljudi, borite se hrabro Hristovom hrabrošću, i svetim ispovedanjem presvetog imena Hristovog steći ćete mnoge saborce, i dobićete ime slavno i večne počasti. Neka se plodovi truda vašeg izobilno umnože! Neka se radosno vesele rajska naselja pravednih zbog svetih koje ćete vi vaspitati!
Sa takvim blagoslovom sveti Polikarp isprati svoje izaslanike. I oni ploveći blagopolučno, pod Božjim rukovodstvom stigoše brzo na Masalijsku obalu. Pošto se iskrcaše na kopno, krenuše na put, i predvodnik im beše anđeo Božji. A kad uđoše u grad zvani Edua, po promislu Božjem nađoše Favsta senatora, čoveka vrlo blagorodna, koji ih s velikom ljubavlju primi. Kad on saznade da su oni prezviteri, zamoli ih svesrdno da njegove domaće i srodnike i prijatelje prosvete svetim krštenjem i načine hrišćanima. Jer on zbog ondašnjeg gonjenja beše potajni hrišćanin. A privede im i sina svog Simforijana, malog dečka, koji je, vaspitan od svetih, po Božjem predodređenju, kasnije, u svoje vreme, imao biti Hristov mučenik. Poveravajući ga sveštenicima, on moljaše da ga sveti Venign krsti, a da mu sveti Andohije bude kum. I sveti služitelji učiniše sve po Favstovoj želji. Favst pak, setivši se svoje sestre i njenih unuka, reče svetima: Imam rođenu sestru; zove se Neonila; živi u gradu Lingonu. Ona ima tri unuka od svoga sina, koji se svi zajedno, kao blizanci, javiše iz utrobe majke svoje na ovaj svet. Oni su vrlo školovani, i svetskoj mudrosti dobro naučeni, ali, po ugledu na svoje pretke, oni žive u neznabožačkoj zabludi, služeći idolima. O, sveštenici Božji pomozite joj, i blagorodni dom, kako počeste do kraja prosvetite.
Čuvši to, sveti se posavetovaše da se raziđu na dve strane radi propovedi: Andohije sa Tirsom ode u Avgustodonijski kraj, gde mnoge Hristovoj veri privedoše, i najzad se mučeničkim vencem uvenčaše, a sveti Venign otputova u grad Lingonu k sestri Favstovoj.
Neonila, sestra Favstova, primi svetoga Venigna sa najvećom radošću, kao manu s neba. Toga dana unuci njeni behu u selu Pasmaziji, gde prinesoše pogane žrtve idolu boginje, zvane Nemezide i ostatke od tih žrtava donesoše babi svojoj. A ona, gnušajući se idoložrtvenih gadosti, baci ih psima, da ih pojedu. Njima pak pred svetim prezviterom Venignom govoraše ovako: Mili moji unuci, poznajte Gospoda našeg Isusa Hrista, Boga istinitog i živog, kome anđeli i sva tvar odaju dužno poštovanje. On je sav svet rečju stvorio, nebeske visine zapovešću postavio, širinu zemlje rasprostro, mora skupio i peskom ih ogradio, nebo zvezdama ukrasio, i dva izvrsna svetila postavio, i zapovedio im da sve što je On stvorio osvetljuju, ribama dao vode da u njima borave, različnim drvećem i travom zemlju odenuo, i svaku životinju po svome nahođenju stvorio. Onda je blagovoleo, po liku svom i po podobiju sazdati čoveka, i obdariti ga naročitim darom mudrosti, znanja i razuma, da bi usrdnije tražio Gospoda celokupne tvorevine, i ne neznanjem prenebregavao Sazdatelja. Takvim je čovek sazdan, da bi znao šta je dobro, i odvajao ga od zla; da bi neosetljive i mrtve idole, od raznog materijala rukama načinjene, a od đavola na sablazan ljudima izmišljene, kao svepogane odbacivao i zajednicu s njima izbegavao, a ne poštovanje im ukazivao, jer idole u ovom svetu izmisli onaj čija lukavost sablaz

Izvor: Crkveni Kalendar