Sveti mučenici Teodor i Jovan

Spomen 12. jul

Vladajući veliki knez Vladimir, pre no što on primi hrišćansku veru, bejaše u Kijevu čovek Božji po imenu Teodor, poreklom Varjag. On je ranije bio u Grčkoj, i tamo se prosvetio verom Hristovom. Zatim, došavši u Kijev, on življaše usred neznabožnog naroda kao krin u trnju. Teodor imađaše sinčića Jovana, maloga dečka, divnog licem, a još divnijeg dušom. Kuća im beše na onom mestu gde docnije knez Vladimir, primivši sveto krštenje, podiže crkvu u ime Presvete Bogorodice.
Još dok beše neznabožac, knez Vladimir krenu protiv naroda, zvanog Jatvagi; i pošto ih pobedi i zauze njihovu zemlju, on se svečano vrati u Kijev, i stade sa svojim bojarima i svima Kijevljanima prinositi žrtve idolima. Tada đavo, koji nije mogao podnositi bogougodni život jedinog hrišćanina među neznabožnim idolopoklonicima, nađe zgodno vreme zlobi svojoj da napakosti sluzi Hristovom Teodoru i njegovom sinčiću i da ih istrebi isred neznabožnog roda. Jer đavo imađaše kao svoje, ljude koji mu idolopoklonstvom služahu, a jedini među njima hrišćani bejaše mu kao trn u srcu. Stoga đavo potajno podmetnu lukavu misao bojarima i starešinama, te oni rekoše: "Da bacimo kocku za sinove i kćeri naše, pa na koga padne kocka, njega ćemo zaklati na žrtvu bogovima".
Kada oni počeše bacati kocku, odmah po dejstvu đavola kocka pade na Teodorov dom. Tada oni poslaše k Teodoru da uzmu njegovog sinčića Jovana, da ga zakolju na žrtvu. Otišavši, poslanici rekoše Teodoru: Kocka pade na tvoga sina, jer ga zavoleše bogovi naši. Daj nam ga dakle, da ga prinesemo na žrtvu bogovima koji nam dadoše pobedu nad neprijateljima našim. - Odgovori im blaženi Teodor: Vaši bogovi nisu bogovi već idoli, načinjeni od drveta koje će za kratko vreme istruleti. I kako idoli mogu biti bogovi, kada su bez duše i bez osećanja? Sami vidite, i nećete da razumete, da u vaših idola nema duše, ni disanja, niti kakvog čuvstva, jer oni ne jedu, niti piju, niti govore, niti hodaju; kako su onda bogovi? Postoji pak jedan istiniti Bog, ni od koga sazdan, predvečan i večan, u koga hrišćani veruju, i kome smo ja i sin moj sluge, pošto smo se krstili u ime Njegovo. On satvori nebo i zemlju, sunce, mesec i zvezde, i sve vidljivo na nebu i na zemlji. On i čoveka stvori i dade mu da živi i vlada nad svim u podnebesju; i ukrasi ga razumom, da bi znao Boga koji ga je stvorio i da bi Mu verno služio, uznoseći Mu hvalu i blagodarnost i držeći zapovesti Njegove. A vaši tobožnji bogovi šta učiniše? Ništa, nego su i sami načinjeni rukom ljudskom i gvozdenim alatom, i žilišta su demonima. Jer demoni žive u vašim idolima, i vi ih poštujete kao bogove. Ja, dakle, nedam sina svog demonima.
Poslanici se vratiše i kazaše starešinama i narodu sve što Teodor reče. Ispunivši se gneva, bezumni Kijevljani pojuriše Teodorovoj kući vičući i derući se, razvališe ogradu, pa stadoše sekirama razbijati vrata na kući. Blaženi Teodor sa sinčićem uziđoše stepenicama na gornji doksat, i podigavši k nebu oči i ruke, moljahu se Hristu Bogu. A oni ugledavši ih, stadoše besno vikati: Daj nam sina svog, da ga prinesemo na žrtvu bogovima našim! - Blaženi Teodor im reče: Ako su bogovi vaši živi, neka pošalju jednoga iz svoje sredine i sami uzmu sina mog, a što ga vi tražite? - Jarosni Kijevljani halaknuše, srušiše kuću, i u ruševinama poginuše sluge Hristove.
Tako postradaše za Hrista Teodor Varjag i njegov sin Jovan dečak, i postadoše prvomučenici u zemlji Ruskoj. Njihova sveta krv, kao dobro seme na njivi posejano, ubrzo donese mnogi rod: jer nakon ne mnogo godina, njihovim svetim molitvama, veliki knez Vladimir primi sveto krštenje, i sva se zemlja Ruska prosveti verom i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar