Sveta mučenice Vera, Nada, Ljubav i majka im Sofija

Spomen 17. septembar

Za carovanja zločestivog cara rimskog Adrijana življaše u Rimu udovica, rodom Italijanka, po imenu Sofija, što u prevodu znači mudrost. Ona beše hrišćanka i, shodno imenu svom, ona mudro u veri hrišćanskoj provođaše život po onoj mudrosti koju hvali apostol Jakov, govoreći: Mudrost koja je odozgo najpre je čista, potom mirna krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova (Jak. 3, 17). Ova mudra Sofija, dok življaše u česnom braku, rodi tri kćeri kojima nadenu imena prema trima hrišćanskim vrlinama: prvu nazva Vera, drugu Nada, treću Ljubav. A i šta je mogla roditi hrišćanska mudrost, ako ne bogougodne vrline? Uskoro po rođenju treće kćeri Sofija obudove. Kao udova, ona življaše pobožno ugađajući Bogu molitvom, postom i milostinjom; a svoje kćeri vaspitavaše onako kako to može mudra mati: da žive po hrišćanskim vrlinama, čija imena nošahu.
I zaista, ukoliko deca rastijahu po godinama, utoliko rastijahu u njima hrišćanske vrline, I one dobro izučiše proročke i apostolske knjige, naučiše pouke nastavnika, marljivo se bavljahu čitanjem, i behu usrdne u molitvi i u domaćim poslovima, povinjavajući se svetoj i bogomudroj materi svojoj, napredujući u svemu i idući iz sile u silu. A pošto behu izvanredno blagorazumne, pa još i neobično lepe, one ubrzo skrenuše na sebe pažnju svih.
Glas o njihovoj mudrosti i lepoti pronese se po celome Rimu. Ču za njih i eparh Antioh i zažele da ih vidi. Čim ih vide, eparh odmah poznade da su one hrišćanke; jer one ne tajahu svoju veru u Hrista, ne kolebahu se u svojoj nadi na Hrista, i ne slabljahu u svojoj ljubavi ka Hristu, nego otvoreno pred svima slavljahu Hrista Boga, gnušajući se bogomrskih idola neznabožačkih.
O svemu tome Antioh izvesti cara Adrijana, i ovaj odmah posla sluge svoje da mu dovedu devojčice. Sluge odoše u Sofijinu kuću i zatekoše majku gde poučava svoje kćeri, i saopštiše joj da car zove nju sa kćerima. A one, osetivši zbog čega ih zove car, sve stadoše na molitvu, govoreći: Svesilni Bože, učini s nama po Tvojoj svetoj volji i ne ostavi nas, nego nam podaj Tvoju svetu pomoć, da se srce naše ne ustraši gordog mučitelja, da se ne prepadnemo od gorke smrti, da nas ništa ne otrgne od Tebe, Boga našeg.
I po molitvi poklonivši se Bogu, one sve četiri, mati sa kćerima, iziđoše, i držeći se za ruke, kao venac ispleteni, iđahu k caru, i često pogledajući na nebo sa uzdahom i tajnom molitvom preporučivahu sebe pomoći Onoga koji je zapovedio ne bojati se onih koji ubijaju telo a duše ne mogu ubiti (Mt. 10, 28). Kada dođoše carevom dvoru one se prekrstiše govoreći: Pomozi nam, Bože Spasitelju, naš, radi proslavljenja svetog imena Tvog. - Onda ih uvedoše u dvor, i izvedoše pred cara koji gordo seđaše na prestolu. Ugledavši cara one mu odadoše doličnu čast, no stajahu pred njim bez ikakvog straha, svetla lica, junačkog srca, i gledahu na sve veselim očima, kao da su pozvane na pir; s takom radošću one dođoše na istjazanije za Gospoda svog.
Gledajući njihova blagorodna, svetla i neustrašena lica, car stade ispitivati mater kakvoga su roda, kako se zovu i koje su vere. A ona, mudra, odgovaraše tako pametno, da se svi prisutni divljahu njenom razumu. Ukratko spomenuvši njihovo poreklo i imena, Sofija stade govoriti o Hristu, čije poreklo niko iskazati ne može (sr. Is. 53, 8), no čijem se imenu ima pokloniti svako koleno (sr. Flb. 2, 10). I ona otvoreno ispovedaše svoju veru u Hrista Isusa, Sina Božija, i nazvavši sebe sluškinjom Njegovom ona se hvaljaše imenom Njegovim. Hrišćanka sam, govoraše ona, i to je dragoceno ime kojim se hvalim. Isto tako ona izjavi da i kćeri svoje ona zaruči Hristu, da netljenu čistotu svoju sačuvaju za netljenog Ženika - Sina Božijeg.
Car, videći pred sobom mudru ženu, no ne želeći da tada stupa s njom u duži razgovor i da joj sudi, odloži to za drugi put. I posla Sofiju sa kćerima njenim kod jedne visokorodne žene, po imenu Paladije, poručivši joj da ih čuva, pa da ih trećega dana dovede k njemu na sud.
Boraveći u domu Paladije i imajući na raspoloženju dosta vremena za poučavanje svojih kćeri, Sofija ih dan

Izvor: Crkveni Kalendar