Sveti mučenik Zinon i Zina

Spomen 22. jun

Sveti Zinon beše rodom iz Filadelfije Arabijske, koja se u starini zvala Emana. Zina beše njegov sluga i sagorevaše od želje da postrada za veru Hristovu. Pri igemonu Maksimijanu, koji upravljaše oblašću u vreme cara Maksimijana, sveti Zinon razdade sve svoje imanje siromasima, a robove pusti na slobodu. Čuvši kako igemon ukazuje veliku čast idolima, on dođe k njemu zajedno sa svojim slugom Zinom, pošto je to sam Zina želeo, jer nije hteo da ostavi svoga gospodara. Sveti Zinon izađe pred igemona, i kada vide da se ovaj stvarno mnogo stara oko poštovanja lažnih bogova i usrdno služi idolima, izobliči ga. Igemon odmah naredi da svetoga biju kaišima od volovske kože. Za vreme tog mučenja Zinon, pruživši ruku, udari laktom u zid idolskoga hrama i razruši hram. Zato ga najpre obesiše i nemilosrdno mu telo strugaše, a rane mu sirćetom i solju zalivahu, pa mu potom sa četiri klina zakovaše noge u kladu.
Na mesto gde mučahu svetoga Zinona dođe sluga njegov Zina i moljaše svoga gospodara da ga ne odbacuje i ne ostavlja. Doznavši za to, igemon naredi da i Zini zabiju noge u kladu. A kada oba sveta mučenika biše izvedeni pred igemona na saslušanje, i oni odbiše da se odreknu Hrista, igemon ih predade na žestoko mučenje. Pri tome svetom Zinonu usijanim gvozdenim prućem pekoše prsa i onaj deo gde se nalazi srce. Posle toga svete obesiše na drvo, za noge im vezaše teško kamenje i ognjem im žegoše mišice. Zatim ih baciše u oganj, u koji neznabošci nasuše ulja, ali sveti mučenici na čudesan način ostadoše nepovređeni, pa čak i ognjem neopaljeni. Zato im, naposletku, mačem odsekoše glave, 304. godine. Duše njihove uvenčaše se vencima u carstvu Hristovom, a telesni ostaci biše sahranjeni u crkvi svetog Đorđa u mestu zvanom Kiparision, u Carigradu.

Izvor: Crkveni Kalendar