Sveti novomučenik Jovan Kritski

Rodno mesto ovog svetog novomučenika Hristovog beše Sfakija na ostrvu Kritu. Odatle se Jovan preseli i življaše kao zemljoradnik u Novom Efesu (u Maloj Aziji). Jovan beše mladić dobrih osobina i vrlina, i beše još neoženjen. Jednoga dana on sa svoja dva poznanika zemljaka otide u jedno selo na praznik sabora Sv. Jovana Krstitelja (Usekovanje).
Videći ih tamo da su stranci, turski poreznici poslani od age zatražiše od njih da plate harač (glavarinu), ali se ovi Sfakijanci , ne pokoriše tome i odbiše turski zahtev. Usled toga dođe između njih do tuče u kojoj jedan od Sfakijanaca ubije jednoga Turčina. Bojeći se turske osvete ova dvojica Krićana odmah pobegnu, a Jovan, smatrajući da je sasvim nevin, otide mirno svojoj kući. Međutim, Turci sutradan dođoše kući Jovanovoj i uhvativši ga povedoše u tamnicu. Sveti mučenik se pravdao da je zaista u svemu tome on bio nevin, ali mu Turci odgovoriše da nema nikakve razlike ako pogube njega ili nekog drugog hrišćanina. Uz put i u tamnici obesni Agarjani zlostavljahu Jovana, a najveća muka beše ta što mu punih šesnaest dana u tamnici ne davahu ni hleba ni vode.
Što svetog Jovana Turci ne pogubiše odmah razlog je bio ovaj: brat onog pogubljenog Turčina hvalio se turskim glavarima da će uhapšenog hrišćanina prevesti u tursku veru. On zato dođe s drugim Turcima Jovanu, izvede ga iz tamnice, i nastojaše najpre obećanjima a zatim i pretnjama da svetitelja ubedi da primi muslimansku veru. Na sve turske pretnje ili obećanja hrabri ispovednik i mučenik Hristov odgovaraše: "Hrišćanin sam se rodio, hrišćanin hoću i da umrem; Jovan mi je ime, i neću da menjam ni veru svoju ni ime svoje". Kći turskog sudije, videći Jovana lepoga i krasnoga, pristupi mu i moljaše ga da poštedi mladost i lepotu svoju, ali je neustrašivi hristoljubac, prozirući lukavost njenu, nepokolebljivo odbi i tako posrami đavola.
Pošto kroz sva svoja nastojanja Turci ništa ne uspeše, oni doneše odluku da mučenika Hristovog obese, i povedoše Jovana van grada da tu kaznu izvrše. Vođen na vešanje sveti mučenik se toplo moljaše Presvetoj Bogomateri, neprestano ponavljajući: "Presveta Bogorodice, pomozi mi!" Od svih hrišćana koje sretaše on smireno tražaše oproštaj. I tako mučenički skonča obešen za Gospoda Hrista 15. septembra 1811. godine na poljani kod Novog Efesa.
Te noći dođoše u grad Efes neki ljudi sa karavanom kamila i tovarima žita, ali ne našavši prenoćište u gradu oni zanoćiše na poljani izvan grada. A i to bi po Promislu Božjem, jer oni te noći videše kako velika svetlost siđe s neba na telo svetog novomučenika Jovana. Od toga se oni ne malo uplašiše, pa ujutru rano otidoše turskom sudiji i svoje viđenje ovome ispričaše. Sudija Turčin to pripisa nevinosti Jovanovoj, jer ne verovaše u silu i moć istinite vere hrišćanske. Posle tri dana on dade dozvolu te hrišćani skidoše sveto telo Hristovog novomučenika i česno ga pogreboše u porti crkve Sv. velikomučenika Georgija u Novom Efesu. Tom prilikom se isceli jedna pobožna žena, koja dugo godina bolovaše od teške bolesti imikranije (migrene).
Stradanje svetog novomučenika Jovana Kritskog opisa Atanasije Paroski (i ono se nalazi u knjizi "Neon Limonarion")Molitvama svetog Jovana i svih svetih novomučenika neka Gospod i nas grešne pomiluje i ukrepi na ispovedništvo u veri u Njega, jedinog istinitog Boga i Spasa našeg. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar