Sveti novomučenik Jordan

Ovaj blagosloveni Jordan beše rodom iz Trapezunta; kazandžija po zanatu. Ženjen, on življaše u Galati u Carigradu. Jedne godine o prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice, kada se Jordan veseljaše zajedno sa nekim Agarjanima, svojim zemljacima i esnaflijama, jedan Agarjanin za vreme neke igre, ismevajući hrišćansku veru, reče: "Sveti Nikolaje šugavi, pomozi mi da pobedim!" - Jordan mu na to odvrati ismevajući na sličan način njihovog proroka Muhameda. No posle toga, jedan od tih Agarjana ode k veziru i optuži Jordana da je vređao njihovog proroka, i da zbog toga zaslužuje smrt. Vezir pozva Jordana na sud, i reče mu: Čoveče, prema optužbi i svedočenju ovih, tebi se ili ima glava otseći, ili se moraš poturčiti. Poturčiš li se, ja ću te obasuti velikim počastima. - A blaženi Jordan zvonkim glasom jasno uzviknu: Ne odričem se preslatkog Gospoda mog Isusa Hrista; naprotiv, ja verujem u Njega, i ispovedam ga kao istinitog Boga. Jedno samo tražim od tvoje vlasti: dozvoli mi da otidem do svoje radnje, da svedem račune, da dam što kome imam dati, pa ću se onda vratiti, i ti čini sa mnom što hoćeš.
Vezir mu to dozvoli, i odredi stražare koji će ga pratiti dok on svrši te poslove, pa ga potom odvesti na gubilište radi pogubljenja. Jordan uredi sve: sredi račune, isplati što je kome imao, i oprostivši se sa hrišćanima zamoli ih da njegovu imovinu razdadu crkvama, manastirima i sirotinji, za dušu njegovu. Posle toga Jordana povedoše na gubilište. I hitaše Jordan na gubilište kao što žedna košuta hita na izvore vodene, i zahvaljivaše Bogu što ga udostoji mučeništva; i putem iskaše oproštaj od svakoga koga je sreo, od starih i mladih. I beše divno čudo gledati ga kako bez imalo straha, radostan i vesela lica hita na gubilište. A kad stigoše na gubilište i blaženi Jordan kleče da mu dželat odrubi glavu, stiže čauš od vezira sa tajnom porukom za mučenika. I čauš je tajno saopšti mučeniku: Ovo ti poručuje vezir; žalim tvoj život, zato samo reci javno da ćeš se poturčiti, pa onda idi kuda hoćeš i živi po hrišćanski. - Mučenik odgovori čaušu: Zahvaljujem veziru, ali ja to nikada učiniti neću. - Rekavši to, blaženi mučenik prekloni svoju svetu glavu, i dželat mu je otseče. A naredne noći srodnici i prijatelji svetog mučenika odoše k eparhu, dadoše mu novaca, pa uzeše svete mošti mučenikove i sahraniše ih pobožno i česno, slaveći Gospoda našeg Isusa Hrista, kome neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.