Sveti novomučenik Nikola Pantopol

Rođen od pobožnih i bogoljubivih roditelja u Karpenisu u Tesaliji, Nikola dobi hrišćansko vaspitanje, u roditeljskom domu, i otac ga dade u školu te on izuči knjigu, naročito Sveto Pismo. Pošto mu se otac preseli u Carigrad, on i svoga petnaestogodišnjeg sina Nikolu zaposli u svojoj bakalnici u kojoj se prodavala svakovrsna roba. Otuda Nikola i dobi naziv Svaštar, grčki: Pantopol tj sitni trgovac, prodavac, piljar. Prekoputa njihove radnje bejaše berbernica jednoga Turčina, prijatelja Nikolinog oca. Taj berberin bejaše vrlo učen i znađaše agarjanske knjige. Nikolin otac, želeći da mu sin nauči i tursko pismo, uredi sa berberinom da njegovom Nikoli daje časove iz turskog je zika. Veoma bistar i vredan, Nikola brzo napredovaše u tome. I tako lako i brzo izuči tursko pismo, da se berberin divljaše Nikolinim sposobnostima. Zato i silno željaše da na neki način poturči Nikolu. I u toj nameri skova ovakav plan: pozva neke svoje prijatelje Turke janičare, i dogovori se s njima da oni dođu kod njega u određeni dan, u koji će Nikola kao lekciju iz turskog jezika pročitati salavati, tojest ispovedanje muslimanske vere.
I zaista oni tako uradiše: u određeni dan dođoše kod berberina; dođe i Nikola na čas turskog jezika; berberin, koji već beše spremio ispisan na hartiji salavati, po običaju svom prvo ga sam pročita kao lekciju, pa dade Nikoli da i on to ponovi. Nikola pročita salavati, ne znajući da je to ispovedanje turske vere. Nikola završi čitanje, prisutni Turci na mig berberinov povikaše: Nikola, ti si postao Turčin, pošto si pročitao salavati. - Zapanjen time, Nikola odgovori: Hrišćanin sam a ne Turčin. Svaku pak lekciju koju mi učitelj zadaje ja sam dužan pročitati.
Međutim Turci dohvatiše Nikolu i silom odvukoše kod kajmakama, vezirova zamenika. I optužiše ga kajmakamu, govoreći: Efendija, ovaj mladić pred nama satvori salavati. Ako hoćeš dokaza, evo ti hartije na kojoj je ispisan salavati i sa koje ga je on pročitao. I sada mi velimo da je on Turčin, a on ismeva našu veru. - Kajmakam na to reče: Nikola, ti si pročitao salavati, znači postao si Turčin. - Nikola bez ikakvog straha odgovori gromko sudiji: Danas mi učitelj kao lekciju dade ovu ispisanu hartiju i reče mi da je pročitam, a ja ni znao nisam šta je to salavati; smatrao sam da čim mi to učitelj daje, ja sam dužan pročitati. - Kajmakam onda reče: Pošto si, Nikola, pročitao salavati, treba da postaneš Turčin; i ja ću ti dati veliki položaj, učiniću te bogatim, obasuću te počastima, proslaviću te širom cele carevine. - Nikola odgovori: Ja sam hrišćanin, i verujem da je Hristos istiniti Bog; a položaj, bogatstvo i počasti koje mi nudiš, nisu mi potrebni. Ja se Hrista mog odreći neću; za ime Njegovo umreću; poturčiti se neću.
Kajmakam naredi te Nikoli vezaše ruke naopako i privezaše ga za jedan stub, pa mu kajmakam reče: Nikola, vidiš li šta ćemo sada s tobom raditi; bolje ti je poturči se. - Svetitelj mu odgovori: Vlastodržac si, čini šta hoćeš; ja sam hrišćanin; zakon ne dopušta da vi nekoga silom poturčite. - Tada kajmakam naredi da Nikolu povale na zemlju i biju, misleći da ga na taj način primora da primi muslimansku veru. No blaženi viknu na sav glas: Što me bijete? Hrišćanin sam; verujem da je Hristos moj istiniti Bog; makar mi celo telo iseckali na sitne komadiće, ja se Hrista odreći neću; Njega verujem, Njega obožavam, Njega imam za pomoćnika; On nevidljivo stoji pored mene i krepi me.
Kada kajmakam vide da ni batine ništa ne pomažu, on naredi da mučenika bace u tamnicu za ubice, izdavši zapovest tamničarima da mu ne daju ni hleba ni vode. I tako sveti mučenik provede u tamnici šezdeset pet dana, pa ponovo bi izveden pred kajmakama, sav radostan i veseo kao da je bio na nekoj gozbi. Kajmakam mu zapreti smrću, ako se ne predomisli i ne primi muslimansku veru. U odgovor na to hrabri mučenik na sav glas neustrašivo povika: Hrišćanin sam, Hrista verujem, Hrista se ne odričem, pa makar me na hiljade muka stavili!
Kajmakam naredi da mučenika opet vrgnu u tamnicu, i da ga tamo često motkama biju. I dok sve