Sveti novomučenik Nikolaj

Ovaj junak Hristov rođen je od pobožnih roditelja u Mecovu, u Epiru u Grčkoj. Još kao mladić on ode u Trikalu, i najmi se u jednog pekara da mu služi za platu. Nakon mnogo vremena neki Turci, nešto prevarom i obećanjima a nešto zastrašivanjima, uspeše te se on odreče Hrista. Ali kada dođe k sebi, on pobeže, ode u svoj zavičaj, i tamo opet poče voditi hrišćanski život. Kasnije, pošto prođe mnogo vremena, Nikola natovari na kljuse luč i sa nekim svojim meštanima ode u Trikalu da ga proda. No tamo ga prepozna jedan berberin Turčin, komšija spomenutog pekara, okomi se na njega i stade ga grditi što se odrekao vere i opet postao hrišćanin. Uplašen, Nikola mu dade tovar luča, i zamoli ga da ga ne prokaže. Ovaj pristade na to pod uslovom da mu Nikola svake godine do kraja života donosi po tovar luča. Nikola mu to obeća, i svake godine donošaše mu po tovar luča.
Međutim, ne prođe mnogo vremena i Nikola se pokaja što je dao ovakvo obećanje onome berberinu, i ne hte mu više davati luč, već donese odluku da i smrt primi samo da okaja svoje ranije odrečenje od Hrista. Sa takvom odlukom on ode k svome duhovniku i otkri mu svoju nameru. No duhovnik ga stade odvraćati od toga, jer mu se može desiti da ne bude u stanju podneti mučenja, pa se po drugi put odreći Hrista. Ali Nikola ostade čvrsto pri svojoj nameri, i govoraše da on ima sigurnu nadu u Gospoda da će mu On dati snage da junački podnese sva mučenja za ljubav Njega i da ostane nepokolebljiv u veri Njegovoj, satirući svakog neprijatelja i protivnika. Videvši kod Nikole takav žar i žudnju za mučeništvom, duhovnik ga onda mnogim savetima i molitvama još više učvrsti u tome, pa otpusti.
Sa tako čvrstom namerom i odlukom Nikola ode u Trikalu. Tamo ga ščepa onaj berberin, i davljaše ga govoreći: Gde je, neverniče, luč što si mi obećao? - Nikola mu odgovori: Ja tebi ne dugujem ništa! - Razjareni berberin stade silno vikati i ružiti Nikolu. Na tu viku dotrčaše mnogi Turci, pa kad doznaše u čemu je stvar, dohvatiše Nikolu i tukući ga odvedoše u sud, i tamo dokazivahu kako se on odrekao vere hrišćanske i primio njihovu. Upitan od sudije, mučenik odgovori: Rodio sam se hrišćanin, i hrišćanin sam, i želim da umrem hrišćanin, i nikada se vere svoje odreći neću, pa makar me stavili na kakve bilo muke. - I pošto ne uspeše ni laskama ni pretnjama da ga privole na svoju stranu, oni ga dugo motkama nemilosrdno tukoše, pa ga onda mnogo dana mučiše glađu i žeđu i drugim mukama. A blaženi mučenik sve to podnošaše hrabre duše i sa velikom radošću.
Zatim mučenika iz tamnice po drugi put izvedoše na sud. I on opet gromko izjavi da je Hristos jedini istiniti Bog, i da on veruje u Njega, i da Ga se nikada odreći neće. Kada sudija vide da je Nikola nepokolebljiv u svojoj veri i odlučan, on naredi da se naloži velika vatra na trgu i mučenik baci u nju. Vatra bi naložena, mučenik doveden i bačen u nju, i on u ognju radujući se i slaveći Boga predade duh svoj.
Pokrenut pobožnošću, jedan ćeramidžija ode naredne noći na trg, da nađe neki delić svetiteljevih moštiju. Tamo zateče nekoliko Agarjana koji stražarahu, on im dade dosta novaca, te mu oni dadoše svetu glavu mučenikovu, koja beše nešto malo opaljena. On je odnese svojoj kući, i sakri je u zidu i zazida, iz straha od Turaka. I o tome ne reče nikome od svojih ukućana. No nakon izvesnog vremena ćeramidžija umre, a svečesna glava mučenikova ostade sakrivena u zidu. Tu ćeramidžijinu kuću kupi neki hrišćanin Melandros, i uveče na sam dan u koji sveti mučenik beše postradao, vide svetlost gde sija na onom mestu zida gde sveta glava mučenikova beše zazidana. Zbunjen i začuđen tom svetlošću, Melandros raskopa to mesto na zidu i nađe svetu glavu svetog mučenika Nikole. No smatrajući sebe nedostojna da u svojoj kući drži takvu svetinju, on odnese svetu glavu u manastir svetog Varlaama i predade je tamo na spomen sebi i svojim roditeljima.
Ova sveta glava i danas se nalazi tamo, i svaki dan tvori nadumna čudesa. Evo neka od njih. Jednom beše strašan pomor u Trikali, i svakodnevno umirahu mnogi; no čim

Izvor: Crkveni Kalendar