Sveti mučenik Neofit

Spomen 21. januar

U Nikeji, gradu Vitinije, življaše čovek, po imenu Teodor sa svojom suprugom Florentijom. Oni behu hrišćani, koji se Boga boje i zapovesti Njegove pobožno drže. Oni dobiše sina, kome nadenuše ime Neofit. Pošto ga prosvetiše svetim krštenjem, oni ga vaspitavahu hrišćanski. A kada poodraste telom i razumom, i beše mu skoro deset godina, i on se stade učiti knjizi, useli se u njega blagodat Božja, koja iz usta dece čini sebi hvalu. Jer Duh Sveti diše gde hoće. I dete postade čudotvorac.
Neofit je imao običaj da, kada su ih iz škole puštali kućama, vodi svojoj kući svoje siromašne školske drugove, i tamo im razdeli svoj ručak. A sam bi ostajao gladan. I dok su njegovi drugovi jeli, on bi odlazio k istočnim vratima, prstom bi nacrtao krst na njima, i tu bi se molio i klanjao Hristu Bogu koji je radi nas bio raspet na krstu. A pošto bi se njegovi siromašni školski drugovi najeli, dolazili su k njemu i zaticali ga gde se moli kraj istočnih vrata. A tu u zidu beše jedan kamen, u koji blaženi Neofit udarajući rukom izvoćaše vodu kao iz izvora, da piju njegovi školski drugovi. I oni pijahu. A sveto dete činjaše ovo svaki dan, hraneći svoje vršnjake svojim ručkom, i pojeći ih vodom, na čudesan način iz kamena izvođenom. I zabranjivaše svojim drugovima da nikome ne pričaju o tome. I oni zaista nikome ne govorahu o tome. I čitavu godinu dana niko ne znađaše za to njegovo čudotvorstvo, ni roditelji njegovi, samo ona siromašna deca. A y toku druge godine, majci njegovoj Florentiji, koja beše veoma bogoljubiva, bi od Boga stkriveno u snu, da sin njihov izvodi vodu iz kamena kao Mojsije. I poji žednu decu. Ona pak ustavši, moljaše se Bogu da joj na očigledniji način pokaže to o sinu njenom. I gle s nebeskih visina dolete beo golub blistajući neiskazanom svetlošću, stade na Neofitovu postelju, i progovori mu čovečjim glasom: Poslan sam od Spasitelja da postelju tvoju sačuvam neporočnom. Čuvši to, majka pade mrtva od velikog straha.
Odmah se po celom gradu Nikeji pronese glas da je Florentija, žena Teodorova, umrla naprasno. I sleže se u njihovu kuću mnogo sveta, ljudi i žena, suseda i poznanika, i čuđahu se šta joj se to desilo te je naprasno umrla. A muž njen Teodor beše u to vreme na njivi. Odmah poslaše po njega i izvestiše ga da mu je supruga naprasno umrla. On od žalosti razdra odelo na sebi, i pohita domu svom ridajući. Na kapiji ga srete Neofit, i reče: Zašto tuguješ, oče? Majka moja nije umrla, već čvrsto zaspala. - I ušavši sa ocem, uze majku za ruku, govoreći: Ustani, majko moja, slatko si zaspala. - A ona, ustavši kao od sna, zagrli čedo svoje, i s ljubavlju ga ljubljaše. Kada to videše prisutni ljudi, proslaviše Boga. A Florentija ispriča mužu svome sve po redu, i ono što vide u snu, i ono što vide na javi. I tada se doznade i za ono čudo, da je Neofit iz kamena vodu izvodio. I svi behu veoma zadivljeni. A mnogi od prisutnih jelina divljahu se čudotvornoj blagodati Božjoj u čistom i neporočnom detetu Neofitu, i verovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista.
A golub onaj stalno se pojavljivaše kraj postelje svetoga deteta, i govoraše čovečjim jezikom. Jednom reče Neofitu: Neofite, napusti dom svoj, i hajde za mnom! - I božanstveno dete ustade, zagrli svoje roditelje, i ode za golubom. I golub ga odvede u goruOlimpijsku, i u jednoj urvini ulete u pećinu. Ušavši za golubom u pećinu, sveto dete nađe u njoj velikog lava, i reče mu: Idi ti odavde, i nađi sebi drugu pećinu, a meni Goopod naredi da ovde živim. - Čuvši to, lav mu jezikom poliza prah sa nogu, i ode. I življaše sveti u toj lavovskoj pećini, hranjen Anđelom. A posle godinu dana Bog mu naredi da opet ide u grad Nikeju kod svojih roditelja, koji behu na samrti. On ode, dade im poslednji celiv, i odasla ih Bogu. Imanje pak što beše ostalo iza njih, razdade siromasima, pa se ponovo vrati u goru Olimpijsku u svoje obitalište, i bi tamo dok ne napuni petnaest godina od rođenja, neprestano kao anđeo slaveći Boga, a hranu dobijaše iz ruku anđelskih.
U to vreme carovahu na Istoku i Zapadu Dioklecijan i Maksimijan mučitelji. A y Vitiniji names

Izvor: Crkveni Kalendar