Sveti knez Jovan Vologodski

Sveti blagoverni knez Jovan bio je sin blagovernog i hristoljubivog kneza Andreja Vasiljeviča Ugličskog i blagoverne kneginje Jelene. Sveto krštenje dobio u gradu Velike Luke i, kada odraste, izuči knjigu. Po naravi bio krotak i miran; nije voleo dečje igre; u svemu umeren, on prožive u domu oca svog do tridesete svoje godine. U to vreme dobromrzac, neprijatelj roda ljudskog uli velikom knezu Jovanu Vasiljeviču Moskovskom mržnju prema rođenom bratu njegovom, blagovernom knezu Andreju Vasiljeviču Ugličskom i njegovim sinovima, ovome Jovanu i Dimitriju, te naredi da ih uhvate, okuju u teške okove, pa odvedu u grad Perejaslav, i tamo zatvore u tamnicu. Potom oni biše prevedeni najpre u Bjeloozero, pa onda u grad Vologdu, gde pod čvrstom stražom provedoše mnogo godina.
Blaženi knez Jovan Andrejevič, odlikujući se mudrošću, tešio je svoga brata, kneza Dimitrija, i govorio mu: Brate, ne tuguj što si zatvoren u tamnicu i patiš od tih okova. Bog je vnušio našem stricu, gospodaru velikom knezu Jovanu Vasiljeviču, da tako postupi s nama, da bi dušama našim učinio dobro, jer je na taj način Bog onemogućio nama da se brinemo o sujetnim stvarima ovoga sveta. Molimo se Gospodu Bogu, da nam pošalje milost svoju, kako bismo s radošću podnosili stradanja u ime Njegovo i izbavili se večnih muka.
Stekavši na taj način spokojstvo u stradanjima i tugu zbog grehova svojih, sveti knez provede u tamnici i okovima trideset i dve godine. Onda se teško razbole, i oseti da mu se približuje kraj. On dozva k sebi igumana Misaila iz Spaskog manastira svetog Dimitrija, i primi monaški postrig, dobivši ime Ignjatije. Radost i veselje ispuniše dušu blaženog kneza, kada se obuče u anđelski čin. Pričestivši se prečistim Tajnama Hristovim, on oseni sebe krsnim znakom, pa se prestavi u večne obitelji. To bi devetnaestog maja 1522. godine.
Posle prestavljenja prepodobnog kneza iz tela njegovog poteče miro, koje se oseti u celom gradu. Tada žitelji grada spremiše telo njegovo za ukop, i odnesoše radi sahrane u manastir prepodobnog oca Dimitrija Priluckog, u hram Svemilostivog Spasa, i sahraniše pod oltarom blizu Dimitrija Čudotvorca. Tu prepodobni i do današnjeg dana daju iscelenje onima koji im pristupaju sa verom.