Sveti prorok Danil i tri otroka Ananije, Azarije i Misail

VETI prorok Danilo beše od carskog plemena Judina. Kada Navuhodonosor razori i opleni Jerusalim, tada i Danilo, kao dečak, bi odveden u ropstvo zajedno s Judejskim carem Joakimom i mnoštvom drugih Izrailjaca iz Jerusalima u Vavilon. Tamo se on još u mladosti proslavi Božjim darovima; naročito kada mudro izobliči nepravedne i bezakone sudije Judejske i izbavi od smrti nevinu Suzanu.
U to vreme Jevreji koji se nalažahu u ropstvu Vavilonskom imađahu dva starca - sudije, koje oni izabraše da raspravljaju njihove međusobne razmirice. U određene dane ovi starci dolažahu u dom uglednog i bogatog čoveka Joakima i presuđivahu među braćom razmirice. Joakim imađaše ženu, po imenu Suzanu, kćer Helkijevu, koja beše veoma lepa i bogobojažljiva. Roditelji njeni, ljudi pravedni, behu svoju kćer vaspitali po zakonu Mojsijevu. A ova dva starca behu ljudi bezakoniti: pod vidom suda oni tvorahu nepravdu, te se na njima ispuni reč Gospodnja: "iziđe bezakonje iz Vavilona od staraca sudija".
Ova dva starca svakodnevno posmatrahu Suzanu gde ulazi u baštu svoga muža i odlazi otuda, i u njima se pojavi pohota prema njoj. I razvratiše oni um svoj i skrenuše oči svoje da ne gledaju u nebo i da ne spominju pravedne sudove. Ali ne otkrivahu jedan drugome strast svoju, pošto se stiđahu obelodaniti to. Svaki je od njih tražio zgodnu priliku za zadovoljenje svoje strasti. I jednom oni rekoše jedan drugome: "Hajdemo kući, jer je vreme ručku". I izišavši oni se rastadoše. No pri povratku oni se ponovo sretoše na istom mestu; i raspitujući jedan drugoga o tome, oni priznadoše jedan drugome strast svoju. Tada se oni dogovoriše da zajedno vrebaju zgodnu priliku i nađu Suzanu samu. I trećega dana Suzana, kao i obično, uđe u baštu samo sa dve služavke, sa namerom da se okupa pošto beše vrućina. U bašti ne beše nikoga, sem dva starca koji se behu sakrili i motrahu. Suzana reče služavkama: Donesite mi ulje i sapun, i zatvorite baštenska vrata, da se okupam.
Služavke tako i postupiše: zatvoriše vrata i odoše, ne primetivši prikrivene starce. Kad one otidoše, oba starca ustadoše, priđoše k Suzani i rekoše: Eto, vrata su baštenska zatvorena i niko nas ne vidi, a mi te želimo. Stoga pristani na naš predlog, i budi s nama. Ne pristaneš li pak, mi ćemo svedočiti protivu tebe da je s tobom bio mladić, i da si zbog toga odaslala od sebe svoje služavke. - Suzana zajeca i reče: U teskobi sam strahovitoj: ako učinim što predlažete, smrt mi je; ne učinim li, neću izbeći od vaših ruku. Bolje je za mene ne učiniti to i pasti u ruke vaše, negoli sagrešiti pred Bogom.
I povika Suzana na sav glas; povikaše takođe i starci protiv nje. I jedan otrča i otvori baštenska vrata. A kada oni što se nalažahu u kući čuše viku iz bašte, dotrčaše u baštu kroz zadnja vratanca, da vide šta se dogodilo Suzani. A kada starci rekoše reči svoje, sluge se Suzanine postideše veoma, jer se nikada tako što nije reklo o Suzani.
Sutradan, kada se narod sabra k Joakimu, mužu Suzaninom, dođoše i oba starca puni zle zamisli protiv Suzane: da je predadu na smrt. I rekoše starci pred narodom: Pošaljite po Suzanu, kćer Helkijevu a ženu Joakimovu. - I poslaše. I dođe Suzana, i roditelji njeni, i deca njena, i svi rođaci njeni. A Suzana beše vrlo mlada i veoma lepa. Bezakonici narediše da joj otkriju lice, pošto beše pokriveno, da bi se nagledali lepote njene. A rođaci i svi koji je poznavahu plakahu. Međutim oba starca ustavši usred naroda, položiše ruke na glavu njenu. A ona plačući pogleda na nebo, jer joj se srce uzdaše u Gospoda. Tada oba starca rekoše: "Kada mi hođasmo po bašti, ova žena uđe sa dve služavke, i zatvori baštenska vrata, i odasla služavke. I dođe k njoj mladić, koji se beše sakrio tamo, i leže s njom. A mi, nalazeći se u uglu bašte i videći takvo bezakonje, pritrčasmo k njima i zatekosmo ih na delu, no mladića ne mogasmo zadržati, jer beše jači od nas, i otvorivši baštenska vrata pobeže. Ali ovu mi uhvatismo, i pitasmo je: Ko beše taj mladić? - Međutim ona ne hte da nam kaže. O tome mi svedočimo". - I poverova im skup, kao star