Sveti Prorok Avdija

Spomen 19. novembar

SVETI prorok Avdija beše iz sela Vitaharama od predela Sihemskih. On služaše na dvorcu careva Izrailjskih, i beše domoupravitelj u cara Ahava. Od mladosti svoje Avdija bejaše veoma bogobojažljiv; i kada sav Izrailj odstupi od Boga i stade se klanjati poganome Vaalu, on tajno služaše Jedinom Istinitom Bogu otaca svojih koji spase Izrailj iz Egipta i provede ga kroz Crveno More no suvu. A kada bezakona Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, Avdija uze sto proroka, i sakri ih, po pedeseg u jednu pećinu, i hrani ih hlebom i vodom u vreme gladi koja bi u dane proroka Ilije. Jednom Ahav dozva Avdiju i reče: Pođi po zemlji na izvore i na sve potoke, eda bismo našli trave da sačuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka. I podeliše među se zemlju kuda će ići: Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam. A kada Avdija bejaše na putu, srete ga prorok Ilija; i on ga pozna, i pade ničice, i reče: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija? - A on mu reče: Ja sam; idi i kaži gospodaru svome: evo Ilije. - A Avdija reče: Šta sam zgrešio, da slugu svoga predaš u ruke Ahavu da me pogubi? Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traže; i kada mu govorahu da tebe nema, on zakle carstva i narode, da zakletvom potvrde da te nisu mogli naći. A ti sada kažeš: idi, kaži gospodaru svome: evo Ilije. A kad ja otidem od tebe, duh će te Gospodnji odneti, a ja neću znati kuda; obavestim li ja Ahava, i on dođe i ne nađe te, ubiće me, a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje. Nije li kazano gospodaru mome šta sam učinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pećinu, i hranih ih hlebom i vodom. A ti sada kažeš: idi, kaži gospodaru svome: evo Ilije. Ubiće me. - A Ilija reče: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas ću mu se pokazati.
Tada otide Avdija u susret Ahavu i obavesti ga o svetom proroku Iliji. I Ahav otide pred Iliju. I kad Ahav vide Iliju, prorok Božji ga izobliči što navodi nesreću na Izrailj ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Vaalima, za lažnim bogovima. Zatim sveti prorok učini veliko čudo: nizvede s neba oganj na žrtvu i vodu, kao što o tome piše u Knjigama o carevima. Videći to Avdija se radovaše zbog svemoguće sile Boga svog, i plamtijaše ljubavlju k Njemu, i goraše revnošću za Njega, i služaše My usrdnije hodeći po zapovestima Njegovim. Zatim, kada umre Ahav i na presto stupi njegov sin Ohozija, Avdija u to vreme obavljaše vojničku službu. I on, po svedočanstvu svetog Doroteja i blaženog Jeronima, bejaše jedan od ona tri pedesetnika, koje Ohozija šiljaše k proroku Iliji, od kojih dvojicu sažeže oganj koji pade s neba na njih po reči proroka, a treći pedesetnik, koji i beše Avdija, bi pomilovan: jer on sa smernošću pristupi svetom proroku Iliji, kleče na kolena pred njim, i moleći ga reče mu: Čoveče Božji, poštedi dušu moju i dušu ove pedesetorice, slugu tvojih. - I poštede ga Ilija, i ustade i otide s njim k caru (4 Car. 1, 9-15). Od toga vremena Avdija napusti carsku službu, i pođe za svetim prorokom Ilijom, i dobi duh proroštva kao onaj koji je proroke Gospodnje sačuvao i prehranio i za prorokom išao. A kada umre, on bi pogreben sa svojim pretcima.

Izvor: Crkveni Kalendar