Čudo Presvete Bogorodice u Moskvi 1395 godine

Spomen 26. avgust

Vladimirsku ikonu Bogomatere po opštem verovanju naših predaka naslikao je Evanđelist Luka, na dasci od onoga stola za kojim je jeo Isus Hristos sa svojom Prečistom Majkom i Pravednim Josifom. Ikona je bila naslikana još za vreme zemnog života Bogomatere i prinesena bila od blagodatnog slikara Presvetoj Djevi. Videvši ovo izobraženje – ikonu, Djeva Marija je ponovila proročke reči: „Od sada će me zvati blaženom svi narodi“ i dodala „blagodat rođenog od mene i moja neka bide sa ovom ikonom“. Godine 450. za vreme imperatora Teodosija Mlađeg, ikona je prenesena iz Jerusalima u Konstantinopolj, a početkom 7. veka je iz Konstantinopolja prevezena u Kijev. Patrijarh carigradski Luka Hrizoverh, poslao ju je velikom knezu Juriju Vladimiroviču Dolgorukomu, i ona je bila postavljena u devičanski manastir u Višegradu, koji je u starini bio darovan blagočestivoj kneginji Olgi. Ikona je ubrzo postala poznata radi velikih čudesa.
Godine 1155. veliki knez Jurij darovao je Višegrad na deo sinu svome knezu Andreju. Klirici Višegradske obitelji koji su po potrebi ušli u hram, u hramu su videli da je ikona sišla sa svoga mesta gde je do tada bila i da stoji u vazduhu u sredini crkve. Oni su je uzeli i postavili na pređašnje mesto, no uskoro su videli da ikona opet stoji u vazduhu.
Knez Andrej je imao jaku veru i ljubav prema Presvetoj Bogorodici i na njegovim ustima je uvek bilo ime Hristovo i Prečiste Njegove Matere, kako nam govori drevni letopisac.
Došavši do njega vest da čudotvornoj ikoni nije ugodno mesto na koje je ona postavljena i on se zamisli: „Da li joj je ugodno prebivati u Suzdaljskoj zemlji? Knez Andrej je davno pomišljao da se udalji sa Juga Rusije na Sever, u Rostovsku oblast i tamo utvrdi vladavinu nezavisnu od Kijeva. On se počeo usrdno moliti pred ikonom. Odslužen je pred njom moleban i pobožno je uzeo nju umesto svih blaga, i bez znanja oca noću izjahao iz Višegrada. Na putovanju ka Suzdalju on je svršavao pred ikonom molebne i video je od nje mnoga čudesa.
Po dolasku u Vladimir, na reci Kljazmi, knez je bio dočekan od žitelja s velikom radošću. Posle toga knez se uputio ka Rostovu. No na 10 vrsta od Vladimira, niz tok reke Kljazme, stali su konji koji su vozilu čudotvornu ikonu, i nisu hteli ići dalje. Tada su upregniti novi no i ti se nisu pomerili s mesta. Posle usrdne molitve pred ikonom, knez je dobio od Bogomatere zapovest da ostavi ikonu u Vladimiru. Knez Andrej je uskoro načinio u Vladimiru hram gde će prebivati čudotvorna ikona. Posle dve godine, 1160. hram je bio završen i predivno ukrašen. Blagočestivi knez se pobrinuo takođe i oko ukrašavanja svete ikone. Obložio je ikonu i ukrasio zlatom, srebrom i dragim kamenjem, i postavio je u novi Uspenski hram u Vladimiru, i od tada se ona počela nazivati Vladimirskom. Posle toga ikona je ponovo prosijala velikim čudesima. Po veri u blagodatnu silu ikone, knezova, vojvoda i vojnika, ona je učestvovala u mnogim pohodima ruske vojske. S njom su sjedinjene mnoge sveštene uspomene. Godine 1164. Vladimirska ikona je nošena od Andreja Bogoljubivog u pohodu protiv Volžskih Bugara, koje je on pobedio zastupništvom Bogomatere. Pred bitku je knez Andrej ukrepio duh svoj pričešćem Svetim Tajnama i molitvom pred čudotvornom ikonom Bogomatere. Svako ko u Tebe polaže nadu neće poginuti. Tako je vapijao on Njoj na molitvi. Po ugledu na kneza i sva vojska se usrdno molila sa suzama priticala k njoj i s verom je od nje dobivla pobedu protiv neprijatelja. Bugari su bili razbijeni. Posle pobede knez je pre svega prineo blagodarstveno molepstvije Bogomateri pred njenom Vladimirskom ikonom. U to vreme od Životvornog krsta i ikone Bogomatere zasijala je svetlost, i ozarila svu vojsku. Uspomena na ovo čudo čuva se u praznovanju Porekla česnog drveta Krsta Gospodnjeg 1. avgusta, koje je ustanovljeno godine 1164. po želji kneza Andreja i po dogovoru sa grčkim imperatorom Manuilom, koji je u taj dan video svetlost od Krsta Gospodnjeg, i čudesno je pobedio Saracene.
Po ubistvu kneza Andreja Bogoljubivog, godine 1173. narod potstaknut bezvlašć

Izvor: Crkveni Kalendar