Čudesan događaj sa Taksiotom, vojnikom, iz Kartagine

U GRADU Kartageni, u Africi, beše jedan vojnik, po imenu Taksiot. On provođaše život u teškim gresima. No desi se u Kartageni pomor, i Taksiot se trže, pokaja se za grehe svoje, ostavi vojničku službu, i sa svojom ženom povuče se iz grada na svoje imanje, gde življaše bogougodno. Ali posle izvesnog vremena, po dejstvu đavola, on učini preljubu sa ženom svoga čivčije, koji je živeo na njegovom imanju. No ne prođe posle toga mnogo dana, a njega ujede zmija, i on umre.
Na poprište daleko od imanja Taksiotovog nalažaše se jedan manastir. Žena Taksiotova pohita tamo i zamoli monahe da sahrane njenog muža kraj manastirske crkve. Pošto preneše tamo pokojnika, sahraniše ga u devet sati pre podne, No u tri sata po podne ču se iz groba zapomaganje: Smilujte se na mene! smilujte se! - Tada priđoše grobu, i brzo otkopaše grob, i nađoše pokojnika živog. Sve ih to zaprepasti, i pitahu ga šta se to s njim desilo, i kako ožive. A on im od silnog plača i ridanja ne mogaše pričati, samo ih moljaše da ga odvedu sluzi Božjem episkopu Tarasiju. I odvedoše ga episkopu. I episkop ga tri dana teraše da mu ispriča šta je video tamo. I on tek četvrtog dana jedva mogaše da govori. I tada sa mnogim suzama ispriča ovo:
Kada umirah, ja ugledah pred sobom neke crnce, čiji izgled beše veoma strašan, i duša mi se smete. Zatim ugledah dva vrlo divna mladića, i duša moja uskoči im u ruke. I odmah kao leteći sa zemlje mi uzlažasmo po vazduhu naviše, i naiđosmo na mitarstva koja sprečavaju ulazak i zaustavljaju dušu svakoga čoveka. I na svakom mitarstvu istraživahu zasebne grehe: na jednom laž, na dugom zavist, na trećem gordost; i svaki greh ima svoje posebne islednike u vazduhu. I ja videh kod Anđela torbu, i u njoj sva moja dobra dela, i Anđeli uzimahu od njih i protivstavljahu mojim zlim delima. I tako prolažasmo mitarstva. Ali kada, približavajući se k vratima neba, naiđosmo na mitarstvo za blud, zaustaviše me stražari. I onda izneše sva moja bludna dela telesna, koja sam počinio od detinjstva pa sve do smrti. A anđeli koji me vođahu rekoše mi: Sve telesne grehove, koje si u gradu učinio, Bog ti je oprostio, pošto si se pokajao za njih. Na to protivnici moji rekoše: Ali po odlasku iz grada on na imanju svom učini preljubu sa ženom svoga čivčije. Kada to čuše Anđeli, i ne nađoše moje dobro delo kojim bi nadmerila taj moj greh, oni me ostaviše i otidoše.
Tada me zli dusi zgrabiše i, bijući me, svukoše me dole. I rasede se zemlja, i oni me vukoše kroz neke tesne i smrdljive hodnike sve do samih preispodnjih tamnica pakla, gde su duše grešnika zatvorene u večnoj tami, gde nema života ljudima, nego večne muke i neutešni plač i neizrazivi škrgut zuba. Tamo stalno strahovito kukaju, vapijući: Teško nama! teško nama! Lele! lele! - I nije moguće iskazati tamošnje nevolje koje videh, niti izraziti one muke i patnje: jecaju od srca, i nikoga da se sažali na njih; plaču, i nema ko da ih uteši; mole, i nema ko da ih čuje ni izbavi. I ja bih zatvoren s njima u tim tamnim mestima. I obrevši se u teskobi, ja plakah i ridah gorko od devet sati do tri po popodne. Onda ugledah malo sijanje neko, - to behu došla tamo dva Anđela. A ja ih stadoh moliti usrdno, da me izbave od ove bede, da bih se pokajao Bogu. No Anđeli mi rekoše: Neblagovremeno moliš, jer niko odavde ne izlazi sve do sveopšteg vaskrsenja. - Ali ja ne prestajah moliti i preklinjati, obećavajući pokajanje. Tada jedan Anđeo reče drugome: Jemčiš li za njega da će se pokajati, kao što od sveg srca obećava? Onaj mu odgovori: Jemčim. - I videh kako mu jemac pruži ruku.
Onda me uzeše i odande izvedoše, i dovedoše na zemlju do groba mog kod tela mog, i rekoše mi: Ući odakle si otišao! - I ja videh moju dušu gde kao biser sija, a telo mrtvo kao smrdljivo blato i crno; i odvratno mi beše da uđem u njega. I rekoše mi Anđeli: Tebi je nemoguće pokajati se, osim u telu sa kojim si sagrešio. A ja ih preklinjah da ne ulazim u telo. Na to mi Anđeli rekoše: Uđi, ako ne, mi ćemo te opet odvesti tamo otkuda te uzesmo. Onda uđoh i oživeh, i stadoh zapomagati: Smilujte se n

Izvor: Crkveni Kalendar