Roždestvo Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista - Božić

Spomen 25. decembar

A KAD se navrši vreme posla Bog Sina Svog Jedinorodnog (Gal. 4, 4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Djevi u Nazaretu govoreći: Raduj se, blagodatna! ... evo začećeš i rodićeš Sina (Lk. 1, 28. 31), - u to vreme iziđe zapovest od ćesara Avgusta, da se popiše sav narod u carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebaše svako da ide u svoj grad i tamo se upiše. Zato Josif Pravedni dođe s Presvetom Djevom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleže mnogo naroda radi popisa, ne mogoše Josif i Marija naći konaka ni u jednoj kući, zbog čega se skloniše u jednu pećinu ovčar sku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pećini, a u noći između subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Djeva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga a ne od čoveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu, i položi Ga u jasle. Potom priđe i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe. Tada dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih gde poju: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk. 2, 14). U to vreme stigoše i tri mudraca s Istoka vođeni čudesnom zvezdom, s darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i pokloniše Mu se, kao Caru nad carevima, i darivaše Ga darovima svojim (Mt. 2, 11).
Tako dođe u svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka, rodi se onako kako bi prorečeno: od Prečiste Djeve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada više ne beše u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovaše Irod tuđin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar svega i Car nad carevima, da izvrši delo spasenja ljudskog, koje ne mogahu izvršiti sluge Njegove: ni angeli, ni ljudi, niti ma koje drugo stvorenje. Jer je trebalo spasti ljude od greha, smrti i đavola. A samo je Bog jači od đavola i njegovih glavnih zlotvornih sila: greha i smrti. To spasenje je izvršio ovaploćeni Bog - Bogočovek Hristos Isus, koji u Bogočovečanskom telu Svom - Crkvi i spasava ljude od greha, smrti i đavola, spasava ih svetim božanskim Tajnama i svetim evanđelskim vrlinama. Zato Njemu neka je večna slava i hvala i poklonjenje od svih bića ljudskih u svima svetovima. Amin.
POVEST
O ROĐENJU GOSPODA BOGA i SPASA NAŠEG
ISUSA HRISTA
ROBENJE Isusa Hrista bi po obručenju Preblagoslovene Matere Njegove, Prečiste Djeve Marije, Josifu, čoveku pravednom i već starom, kome beše osamdeset godina. Prečista Djeva bi data njemu, po svedočanstvu svetog Grigorija Niskog i svetog Epifanija Kiparskog, pod vidom supružanstva, da on čuva Njeno devstvo i da se stara o njoj. A još pre nego što stadoše živeti zajedno nađe se da je Ona trudna od Duha Svetoga. Jer Josif bejaše prividni muž Marijin, a u stvari čuvar posvećene Bogu devičanske čistote Njene, i očevidac i svedok besprekornog života Njenog. Jer Gospodu bi ugodno da utaji od đavola tajnu Svoga ovaploćenja od Prečiste Djeve, pokrivši supružanstvom devstvo Svoje Presvete Matere, da vrag ne bi doznao da je to ona Djeva za koju prorok Isaija reče: Eto, devojka će zatrudneti (Mt. 1, 23; Is. 7, 14).
O tome svedoči sveti Atanasije, arhiepiskop Aleksandrijski, govoreći: "Josif beše dužan poslužiti tajni, da bi se Djeva, kao imajući muža, slavila, i da bi sama stvar ostala sakrivena od đavola, te da on ne bi saznao na koji će način Bog blagovoleti boraviti s ljudima". I sveti Vasilije Veliki veli: "Obručenje s Josifom bi izvršeno, da bi se od kneza ovoga sveta, đavola, sakrilo ovaploćenje Sina Božija". To isto kaže i sveti Jovan Damaskin: "Josif se obručuje Mariji kao muž, da bi đavo, ne znajući o bezmužnom rođenju Hristovom od Djeve, odstupio, tojest prestao pobuđivati Iroda i podsticati Jevreje na zavist. Jer đavo, još od vremena kad

Izvor: Crkveni Kalendar