Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg – Ivanjdan

Spomen 24. jun

Kada je Nezalazno Sunce Pravde - Hristos Spasitelj naš hteo da zasija svetu, i već bio savio nebesa i sišao u čistiju od neba devičansku utrobu, trebalo je da se najpre rodi od nerotkinje Njegova zvezda danica - sveti Jovan Preteča, da bi išao ispred Gospoda kao predvesnik, propovedajući i govoreći: Ide za mnom jači od mene (Mk. 1, 7). Stoga, kada se svetoj Jelisaveti navrši vreme da rodi, ona rodi sina u starosti svojoj, od omatorele utrobe, kao što u staro vreme Sara rodi Isaka. Tako, jedno čudo prethodi drugome čudu: pre no što Djeva rodi Hrista, stara Jelisaveta rodi Preteču Hristovog, da bi ljudi, videvši nadprirodno rođenje od starice, poverovali nadprirodnom rođenju koje je imalo biti od bezbračne device, i rekli sebi: "svemoguća sila Božja, koja razdreši neplodnost starice, u stanju je da i čednu Djevu učini Majkom". - Zato čudesnom rođenju Hristovom prethodi čudesno rođenje Preteče. To bi tako zato, da se jednim čudom svet pripremi za primanje drugog čuda: da ljudi, ugledavši staricu mater, lakše prime uvekdevujuću Mater; da ljudi, postavši svedoci neobičnog rođenja od prestarele Jelisavete, pripreme sebe za vest o čudnovatom rođenju Hrista od Djeve. Jer i u jednoj i u drugoj materi čin rođenja prevazilažaše zakone prirode, pošto je tako hteo Bog, kome se kao Tvorcu povinjava svaka priroda.
Kada Jelisaveta rodi Preteču, čuše njezini susedi, srodnici i poznanici, i radovahu se zajedno s njom što Gospod pokaza veliku milost Svoju na njoj, izbavivši je od ukora bezdetnosti. Tako se ispuniše reči svetog blagovesnika Božjeg Arhangela Gavrila, koji beše rekao Zahariji: Žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i mnogi će se obradovati rođenju njegovom (Lk. 1, 13. 14). Tada se radovahu kako srodnici tako i oni koji gorahu plamenom željom za očekivanim Mesijom. Jer, iako oni ne znađahu da je već nastala tajna ovaploćenja Hristova, ipak u vreme rođenja Preteče Hristova, duh njihov pokretaše se na radost, pošto Duh Sveti veseljaše srca njihova, i oni u rođenju Pretečinom dobiše kao neko uverenje da će dočekati očekivanog Mesiju.
U osmi dan po rođenju Preteče dođoše sveštenici i srodnici u dom Zaharijin, da obrežu dete, i htedoše mu dati ime oca njegova - Zaharija. Ali mati detetova ne pristajaše na to. Jer, budući suprugom muža-proroka i majkom sina-proroka, sveta Jelisaveta beše i sama ispunjena proročkim darom, i po proročkom predznanju nastojavaše da njenom sinu nadenu ime Jovan. To ime ona nije mogla čuti od svoga muža, jer se Zaharija vrati iz hrama doma sa jezikom svezanim nemilom, te ne mogaše ispričati svojoj supruzi da je video anđela koji mu je objavio blagovest o začeću sina i naredio da mu se nadene ime Jovan. Dakle, Duhom Svetim upućena, sveta majka kao proročica daje mladencu ime Jovan, kao što ona i ranije proročki poznade dolazak k njoj Božje Matere i reče: Otkuda meni ovo da dođe mati Gospoda moga k meni? (Lk. 1, 43).
Tada sveštenici i srodnici stadoše znacima pitati Zahariju, kakvo bi ime on hteo da nadene mladencu. A on zaiskavši daščicu, napisa: "Jovan mu je ime". I odmah se Zahariji otvoriše usta, i jezik mu se razdreši od nemila, i stade govoriti blagosiljajući Boga. I čuđahu se svi tolikim čudesima: starici koja rodi, materi i nemom ocu koji se bez dogovaranja složiše u pogledu imena svome sinu, nemome ocu koji odmah progovori i napisa rukom ono što jezikom izgovori, i imenu Jovanovom koje kao ključ otvori usta ocu na proslavljanje Boga. Slušajući reči Zaharijine, svi se sa strahom divljahu, i o svemu tome pričaše se po celom planinskom kraju Judeje, tojest u okolini sveštenog grada Hevrona, u kome bejaše dom Zaharijin.
Ovaj grad sa okolinom još u dane Isusa Navina bi dodeljen svešteničkom plemenu Aronovom. Od Jerusalima udaljen osam sati hoda, podalje od Vitlejema na velikoj visini. Nazivao se "Gorski grad" zbog visokih gora na kojima se nalazio, a okolina njegova nazivala se "gorski kraj", kao što o tome piše u Evanđelju prilikom putovanja Presvete Bogorodice k njenoj rođaci Jelisaveti: Marija ustavši otide (iz Nazareta Galilejskog) brzo u planinski kraj

Izvor: Crkveni Kalendar