Roždestvo Presvete Bogorodice - Mala Gospojina
Spomen 8. septembar
SVETA Djeva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane Otac joj beše iz plemena Davidova a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece i zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka i Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga, trapeza Hleba nebesnoga, kivot Svetinje Božje, drvo najslađega Ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote - to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle tri godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest svetog Arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz Njenoga prečistoga i devičanskoga tela.
REČ SVETOG JOVANA DAMASKINA
NA ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE
Hodite svi narodi, sav rod ljudski, svaki jezik i uzrast i svako zvanje, da sa radošću praznujemo rođendan Radosti svega sveta. Jer ako neznabošci sa svakom čašću proslavljahu rođendane bogova svojih, koji lažnim mitovima obmanjivahu um i pomračavahu istinu, i rođendane careva svojih, noseći im svako dar pomoći svojoj i pritom na štetu svoga imetka, koliko li većma mi treba da čestvujemo rođendan Bogorodice, Kojom se sav rod ljudski ispravi, Kojom se žalost pramatere Eve pretvori u radost? Jer ona, Eva, ču odluku božansku: U mukama ćeš rađati decu, a Ova, Bogorodica, ču reči: Raduj se, Blagodatna! Ona ču: Bićeš potčinjena i užu svome, a Ova: Gospod je s Tobom (1 Mojs. 3, 16; Lk. 1, 28).
Šta ćemo, dakle, prineti Majci Reči, nego reč? Sva tvar neka praznuje sa nama i neka hvali Ane svete porođaj najsvetiji, jer je rodila svetu Riznicu dobara neotuđivih Jer Njome
• Bogorodicom, Tvorac je kroz ljudsku prirodu svu tvar pretvorio na bolje. Jer ako je čovek, postojeći između duha i materije, sveza sve vidljive i nevidljive tvari, onda je Reč Božja
• Tvorac, sjedinivši se sa prirodom ljudskom, preko nje se sjedinio i sa celokupnom tvorevinom.
Praznujmo, dakle, danas razrešenje ljudske neplodnosti, jer se ovim preseče nemaština dobara. Ali, zašto se od nerotkinje rodi Djeva Mati? Zato što je trebalo da Jedino Novo pod suncem, glavno i najveće Čudo, čudima bude pripremljeno i postepeno se od manjeg uziđe na ono što je više. A imam i drugi razlog, uzvišeniji od ovog i božanskiji. Priroda se, naime, pobeđuje blagodaću i stoji bojažljivo, ne usuđujući se da prva krene. Pošto se, dakle, od Ane imala roditi Bogorodica Djeva, zato se priroda nije usuđivala da preduhitri plod blagodati, nego je ostala besplodna dok blagodat ne proizraste rod. Jer je trebalo da bude prvorođena Ona koja je imala roditi Prvorođenoga sve tvari, u Kome sve postoji (Kol. 1, 15.17).
O blaženi supruzi Joakime i Ano, vama je dužna sva naša priroda, jer je kroz vas prinela Dar Tvorcu, Dar iznad svih drugih darova - česnu Mater, jedinu dostojnu Sazdatelja! O preblaženo bedro Joakimovo, iz kojega proizađe seme prečisto! O predivna materico Anina, u kojoj se postepeno uobliči i uzraste i rodi se Dete presveto! O utrobo, koja si nosila u sebi živo i oduševljeno Nebo, prostranije od nebeskih prostranstava! O gumno, koje si donelo Stog životvorne pšenice, kao što i sam Hristos negde reče: Ako zrno pšenično, padnuvši u zemlju ne umre, onda jedno ostane (Jn. 12, 24)! 0 grudi, koje ste dojile Onu koja je dojila Hranitelja sveta! 0 čudesa nad čudesima, i predivnih stvari nad predivnima! Ali je i trebalo tako da se Božje neiskazano i snishodljivo ovaploćenje najavi i pripremi č
Izvor: Crkveni Kalendar
