Sveti sveštenomučenik Kliment, episkop ankirski

Spomen 23. januar

Za vreme cara Valerijana, 258 godine, rodi se sveti mučenik Kliment u glavnom gradu Galatije Ankiri od oca neznabošca i majke hrišćanke. Majka mu Efrosinija beše iz hrišćanske kuće, dobro vaspitana i obučena u hrišćanskoj veri. Udadoše je preko njene volje za čoveka neznabošca, jer su njeni roditelji očekivali da se zbudu reči apostolske: Osveti se muž nekršten ženom krštenom (1 Kor. 7, 14). Ali se njihovo očekivanje ne ispuni, jer on, zaronjen dušom u dubine neznaboštva i obuzet tamom idolodemonstva, nije hteo ni da pogleda ka svetlosti Hristovoj. Usto se na sve moguće načine starao da i suprugu svoju Efrosiniju privuče u svoje zloverje. A i ona se isto tako trudila da ga izvede na put istine. Dan i noć mu je govorila i stazu spasenja pokazivala, ali ništa nije uspela, jer mu se srce bilo okamenilo. I moljaše se ona Hristu, da se smiluje na njih i učini da oni, sjedinjeni telesno, budu sjedinjeni i duhom u svetoj veri. A ako je to nemoguće, onda da se i telesno rastanu, pošto nisu jednoga duha.
Gospod naš Isus Hristos, slušajući molitve sluškinje svoje, smilova se na nju, i ubrzo je oslobodi neznabožnog muža. Jer ovoga, pošto je bio kamena srca i nepopravljiv, Gospod potpuno odbaci, i on umre, ostavivši posle sebe supruzi prvenče u povoju, muško detence. Blažena Efrosinija odgajivaše svoje čedo više pobožnošću nego mlekom. I prosvetivši ga svetim krštenjem, ona ga prinese Hristu. A dade mu ime Kliment, što na grčkom jeziku znači: lastar vinove loze. I ovo mu ime dade kao proročica, predviđajući da će on biti lastar istinskog čokota - Hrista, koji će roditi mnoge grozdove dyša ljudskih. I proreče za njega, da će biti izvanredan ispovednik presvetog imena Hristovog, i krv svoju proliti, i dušu svoju za Njega položiti, i postati Hristov stradalnik i mučenik. I učaše ga svetim knjigama i dobrom vladanju, i upućivaše na svaku vrlinu.
Dete rastijaše telom i razumom. I kad mu beše dvanaestak godina, majka njegova, sveta Efrosinija, približavaše se svojoj blaženoj končini, koju i unapred doznade. I ležeći bolesna na postelji, ona željaše da joj sin bude ne toliko naslednik njenog ubogog materijalnog imanja, nego naslednik njenog nematerijalnog duhovnog bogatstva: vrlina. I poučavaše ga materinski, grleći ga, ljubeći ga i govoreći: Čedo moje, čedo milo, siroče od povoja, koje ni oca ne pamtiš. Ali nisi siroče, jer ti je otac - Hristos Bog, koji te obogaćuje svojim darima. Ja te, čedo, rodih telom, a Hristos Bog te rodi Duhom. Stoga znaj, da ti je On otac, a ti Njemu sin. I pazi, da tvoje usinovljenje Bogu ne bude uzalud. Služi samo Hristu Gospodu! U Hrista polaži nadu svoju! Jer je On vaistinu spasenje naše, i život besmrtni. On s neba siđe k nama, da nas sa sobom uzvede na nebo. On nas učini decom svojom milom, i oboži nas. Ko takvome Gospodu služi, izbaviće se svih zamki đavolskih, zgaziće zmije i škorpije, i savladati svaku neprijateljsku silu. Jer će ne samo posramiti neznabožne careve, knjaževe i mučitelje, koji se klanjaju idolima i demonima, nego će razmrskati glave i samim demonima koje oni poštuju.
Zatim, lijući suze, i ispunivši se blagodati Božje, mati poče proročki pretskazivati šta će sa njim biti i, govoraše: Molim te, čedo milo, molim, da mi za sve moje muke i patnje oko tebe, učiniš jedan poklon, jer će nastati opasno vreme, i blizu je gonjenje koje diše strašnom jarošću i pretnjom, i ti ćeš biti, kako Gospod naš kaže, vođen pred careve i vladare Njega radi (Mt. 10, 18). Učini mi ovu čast, sine! Stoj smelo i junački za Hrista, i čuvaj čvrsto i nepokolebljivo veru Njegovu! A ja se, o srce moje, nadam u Hrista mog, da će uskoro zablistati na tebi venac mučeništva, i u moju čast i na spasenje mnogih duša. Stoga pripremi srce svoje za podvig mučeništva, da te vreme podviga ne bi zateklo nepripremljenog. Znaj da je korisno biti kušan nevoljama, kao zlatu u ognju! Ali se ne boj! Stradanje je privremeno, nagrada je večna; nevolja prolazi brzo, radost ostaje večito; ovde malo sramote, a y Boga večna slava. Pretnje i muke od mučitelja su kratkotrajne; jarost careva zemaljskih biv

Izvor: Crkveni Kalendar