Sedam Makaveja, Solomonija, mater njihova i Eleazar, sveštenik

Spomen 1. avgust

Pre no što počnemo povest o stradanju svetih mučenika, čija su imena zapisana na zemlji u "Knjigama Makavejskim", a na nebu - u knjigama večnog života, umesno je u vidu kratkog predgovora progovoriti o ondašnjoj smutnji u Jerusalimu i o gonjenju na blagočestive Jevreje koji se držahu zakona Božjeg. I jedno i drugo izazvaše najpre lažni zakonoučitelji i vlastoljubivi prvosveštenici jerusalimski. Zatim, po popuštenju razgnevljenog Boga, tu smutnju i gonjenje pojačaše neznabožački narodi, koji behu zavladali Judejcima, te se Sveti Grad zali krvlju i svetinja Božja napuni mrzošću.
Prvo veliko i strašno razorenje Jerusalima izvrši vavilonski car Navuhodonosor u dane cara judejskog Sedekije, o čemu se govori u žitiju svetog proroka Jeremije i u žitiju svetog proroka Jezekilja. Sedamdeset godina posle toga Jevreji po milosrđu Božjem, izbaviše ropstva i vratiše u Jerusalim, i u Svetom Gradu ponovo nikoše divne i jake građevine, i ponovo se podiže hram Gospodnji, sličan prvome, i bi vanredno ukrašen, o čemu se ošnirno govori u knjigama Jezdre i Nemije. I ljudi Božji se brzo razmnožiše i naseliše Palestinu kao i pre; i Sveti Grad, veran zakonu Božjem, u to vreme cvetaše pobožnošću i naslađivaše se mirom pod upravom svojih prvosveštenika - knezova i sudija; i uživaše slavu i poštovanje kod svih, iako se nalazio pod vlašću neznabožačkih careva. Jer mnogi neznabožački carevi i knezovi, premda idolopoklonici, ipak poštovahu Boga Izrailjeva, i slahu dare u Jerusalim hramu Gospodnjem (2 Makav. 3, 2). Oni se sa velikim poštovanjem odnošahu i prema prvosveštenicima, kao na primer car makedonski Aleksandar: on, uglevdaši prvosveštenika Adu koji mu beše izašao u susret, pokloni mu se do zemlje, pa ušavši u Jerusalim i u hram Božji prinese dare i žrtve Gospodu Savaotu. Tako postupahu potom i drugi neznabožački vladari. Egipatski car Ptolomej Filadelf posla mnoge dare u Jerusalim hramu Gospodnjem i pisa prvosvešteniku Eleazaru moleći ga da mu pošalje knjige Svetoga Pisma i učene ljude koji bi ih mogli prevesti sa jevrejskog na grčki jezik. Naslednik Ptolomeja Filadelfa Ptolomej Filopator, pobedivši sirijskog cara Antioha Velikog, dođe u Judeju, i u Jerusalimu u hramu Gospodnjem prinese zahvalnu žrtvu jedinom istinitom Bogu. Isto tako i Antioh Veliki potom, pobedivši egipatsku silu, dođe u Jerusalim na poklonjenje Bogu nebesnome, i u svetom hramu prinese zahvalne žrtve Gospodu, i bogato obdari prvosveštenika i ostale starešine jevrejske.
U takvom poštovanju od strane neznabožaca beše Jerusali i hram Gospodnji. O tome spominje i Sveto Pismo, kada kaže da sami carevi počitovahu mesto i proslavljahu hram velikim darovima (2 Makav. 3, 2). Ovakav odnos neznabožaca prema Jerusalimu trajaše dotle dok starešine njegove, prebivajući u strahu Božjem, držahu zakon Gospodnji i vođahu bogougodan život; a kada napustiše zakon Božji, onda na njih naiđoše svakovrsne nevolje, kao i ranije. Nevolje otpočeše na sledeći način.
U dane pravednog prvosveštenika Simona, hvaljenog u Knjizi Isusa sina Sirahova (gl. 50, 1), kada u Aziji i Siriji carovaše Selevk, sin Antioha Velikog, bejaše u Jerusalimu neki muž po imenu Simon, od kolena Venijaminova; njemu bi poverena uprava nad crkvenom imovinom i slugama i starešinstvo nad vojnicima koji sačinjavahu crkvenu stražu. Gordeljiv i pakostan, on se svagda protivljaše prvosvešteniku i stvaraše neke smutnje u narodu; no ne podnoseći opomene i pretnje koje mu dolažahu od prvosveštenika; on namisli da učini pakost i zlo ne samo prvosvešteniku nego i hramu. S tom namerom on ode k vojnom zapovedniku Sirije i Finikije Apoloniju i obavesti ga o crkvenoj imovini: kaza mu da se u riznici hrama Gospodnjeg nalazi neizmerno blago, i da se pored crkvenog blaga tu čuva i bezmerno blago koje pripada narodu. Pri tome on izjavi, da sva ta bogatstva mogu preći u ruke caru (2 Makav. 3, 5-6). Apolonije izvesti o tome cara. Zlatoljubivi car odmah posla u Jerusalim sa vojskom čuvara carskih riznica Iliodora, da uzme svo blago što se nalazi u hramu i prenese u carske riznice. Kada Iliodor, došavši u Jerus

Izvor: Crkveni Kalendar