Hiljadu i tri mučenika u Nikomidiji

Spomen 7. februar

U vpeme nečestivog i svirepog tiranina cara Dioklecijana nastade veliko gonjenje na Crkvu Hristovu, i mnogi hrišćani behu zatvarani po tamnicama i ubijani radi Hrista. Tada postradaše i sluge Hristove episkop Teopempt i bivši mađioničar Teona, i četiri carska velikaša: Vasos, Jevsevije, Evtihije i Vasilid. Nadzoru ove četvorice beše povereno čuvanje svetog mučenika Petra, aleksandrijskog episkopa. Ali ova četiri velikaša, sa svojim ženama, primiše svetu veru. I pošto ostadoše nepokolebljivi u ispovedanju Hrista, oni duše svoje položiše za Gospoda. A posle toga, domaći njihovi, sve sluge: i robovi i slobodnjaci, razmisliše, i jednodušno rekoše: Gle, gospodari naši, koji su nam zapovedali u ovom svetu, radi svete vere u Gospoda Hrista prezreše ovaj privremeni i tašti život i izabraše sebi Carstvo nebesko. I zato što prezreše zemaljska blaga, sada uživaju večna blaga. A zašto i mi ne bismo sledovali svojim gospodarima? Hajdmo pred cara Dioklecijana i recimo mu: I mi smo hrišćani, i želimo da zajedno s našim gospodarima, koji su nam gospodarili u ovom životu, dobijemo neuvenljivi venac u budućem životu.
Pošto doneše ovakvu odluku, i svi na nju svom dušom pristadoše, prebrojaše se i nađoše da ih je sa ženama i decom hiljadu i tri duše. I onda se digoše i iziđoše pred nečastivog mučitelja Dioklecijana, i jednoglasno izjaviše: I mi smo hrišćani, i sledujemo ocima i gospodarima našim koji za Hrista svoju krv proliše. Đavolima se ne povinujemo, idolima se slepim, gluvim, nemim i mrtvim ne klanjamo!
A car kad vide kako ih je mnogo, smete si i razgnevi se silno. Ali, savladavši se, on pokuša najpre da ih pridobije laskama, i reče im: Zašto ste tako bezumni, te dobrovoljno bacate sebe u pogibao? Bolje će vam biti, poslušajte moj očinski i prijateljski savet: prinesite žrtve bogovima, pa ćete se spasti te ludosti kojom vas zaraziše Jevsevije i njegovi drugovi, koji onako zlo završiše. Poslušate li me, i prinesete žrtve besmrtnim bogovima, dobićete od mene velike darove i odlikovanja, i milost će vas naša obilno obogatiti.
Na to sveti odgovoriše mučitelju: Mi niti tvoje darove trebamo, niti se tvoje pretnje bojimo, nego se staramo da žrtvu zahvalnosti prinesemo Bogu živom i istinitom. A ti što nameravaš da činiš, čini brzo, jer nam ništa nije draže od Hrista.
Čuvši ovakve reči od svetih mučenika, Dioklecijan se poboja da oni ne izazovu u narodu neku novu pobunu, jer vide kako oni veoma smelo brane svoju veru u Hrista. Stoga dade mig svojoj vojsci da, sa oružjem na gotovs, opkole ove hrišćane, među kojima beše mnogo majki koje su držale na rukama jednogodišnju ili dvogodišnju ili trogodišnju decu. A kad vojska opkoli hrišćane, onda im car reče: Hajde sada poslušajte moj savet, i izjavite da pristajete prineti žrtve bogovima i pokloniti im se, da biste se zdravi i čitavi vratili kućama svojim. Smilujte se na sebe i na dečicu svoju onoliko koliko ja pokazujem milosti prema vama, da ne biste zbog bezumlja svog izginuli i vi i deca vaša. Ne poslušate li me, onda vam ni vaš Hristos ništa pomoći neće!
Sveti mu odgovoriše: Mi smo naučeni da se klanjamo živome na nebesima Bogu, i jednorodnom Sinu njegovom i Reči - Gospodu našem Isusu Hristu, kroz koga sve postade, i Svetom Duhu Njegovom. Stoga nas nećeš obmanuti nikakvom svojom tobožnjom milošću; niti nas nagovoriti svojim laskavim obećanjima; niti nas uplašiti svojim pretnjama, da bismo otpali od vere u Hrista Gospoda našeg i poklonili se mrtvim idolima koje ti poštuješ. Jer nama ništa ne može biti draže i poželjnije od Hrista Boga koji živi kroza sve vekove.
Na to se Dioklecijan razjari i dade znak vojnicima da ih odmah sve pokolju, I vojnici, kao divlje zveri, navališe sa svih strana na njih, i posekoše svete Hristove mučenike, ne štedeći nikoga, pa ni odojčad na materinskim grudima. I od njih hiljadu i tri ne ostade niko živ.
Tako sveti mučenici Hristovi u pravoslavnom veroispovedanju završiše svoj stradalački podvig 7 februara, 303 godine, u prestonici Vitinije Nikomidiji, za carovanja Dioklecijanova, dok nad nama caruje Isus Hrist

Izvor: Crkveni Kalendar