Prenos česne rize Gospoda našeg Isusa Hrista

Za vreme blagovernog cara i velikoga kneza, samodršca cele Rusije, Mihaila Feodoroviča, a za patrijarhovanja svjatjejšeg Filareta, careva oca po telu i po duhu, u Persiji carovaše šah Abbas. Imajući ljubav prema blagovernom caru Mihailu, Abbas mu često slaše poslanike sa darovima; isto tako i ruski car šiljaše k njemu poslanike s darovima. Godine 1625 meseca marta doputova u Moskvu k blagovernom caru Mihailu od šaha Abbasa čuveni poslanik Urusambek, donevši caru od šaha pismo i mnoge skupocene poklone. Pored toga on donese od šaha svjatjejšem patrijarhu Filaretu posebno pismo i neizmerno skupoceni dar: rizu Gospoda našeg Isusa Hrista, u kovčegu zlatnom, ukrašenom dragim kamenjem. U tom pismu persijski šah izveštava da je riza Hristova nađena za vreme osvajanja Gruzije u mitropolijskoj riznici, gde je bila zapečaćena u jednom krstu; uzevši je, šah je šalje na poklon svjatjejšem Patrijarhu moskovskom. U tom istom pismu šah veliča veliko ime Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, govoreći: "Ko bogodolično ne poštuje Njega (= Gospoda Isusa Hrista) kao Boga, taj neka bez ikakve milosti bude sažežen ognjem; a ko za takvog bogohulnika naloži oganj, taj je dostojan česti i veličanja".
Svjatjejši patrijarh Filaret s radošću primi ovaj veliki dar, dragoceniji od svih darova zemaljskih. Potom patrijarh prizva k sebi iskusne grčke starce koji se u to vreme nalažahu u Moskvi: jedni od njih behu došli u Moskvu iz Jerusalima, drugi iz grčkih zemalja. Među njima bejaše Nektarije, docnije arhiepiskop vologodski i velikopermski, i Joanikije, koji kratko vreme pre toga beše doputovao u Moskvu sa svjatjejšim Teofanom, patrijarhom jerusalimskim. Svjatjejši patrijarh Filaret upita te starce Grčke, znaju li oni što o rizi Gospodnjoj i šta se govori o njoj u grčkim zemljama. I svaki od njih ispriča ono što mu je bilo poznato o rizi Gospodnjoj. Arhiepiskop Nektarije ispriča ovo: Kada bejah arhiđakon kod svjatjejšeg patrijarha carigradskog, patrijarh me posla zbog nekih crkvenih poslova u Gruziju. I dogodi se da tamo bejah u crkvi zvanoj "Ileta"; tu primetih kraj desne pevnice do prvoga stuba mnogo upaljenih sveća, i upitah sveštenike: "Šta je to?" Oni mi odgovoriše da je tu položena riza Hristova, koju je doneo jedan od vojnika njihove zemlje, koji je bio u Jerusalimu pri raspeću Gospoda, i kako tu bivaju mnoga čudesa od rize Hristove.
Drugi od Grka ispričaše svjatjejšem patrijarhu da svuda, kako u Palestini tako i u grčkim zemljama, pravoslavni tvrde da se riza Gospodnja nalazi u Gruziji; jer je pri raspeću Gospodnjem bio neki vojnik iz Gruzije, kome je kockom pripala riza Gospodnja; on je nju doneo potom u svoju zemlju, i kao skupoceni dar poklonio je svojoj rođenoj sestri, devojci; zatim je taj vojnik ispričao svima šta se sve dogodilo u Jerusalimu sa Isusom Hristom. Čuvši kazivanje svoga brata vojnika, devojka zavole rizu Gospodnju i čuvaše je sa strahopoštovanjem. Posle malo vremena ta devojka umre. Umirući, ona zavešta da njeno telo pogrebu u rizi Gospodnjoj umesto pogrebnih pokrova. Tako i bi učinjeno. Nakon nekog vremena iz groba te devojke poraste veliko i veoma lepo drvo. U vreme Konstantina Velikog, grčkorimskog cara, kada Gruzija primi sveto krštenje, iz toga drveta stade teći miomirisno i celebno miro; tim se mirom mazahu najraznovrsniji bolesnici, i dobijahu isceljenje. Pravoverni carevi gruzijski, videći takva slavna čudesa, sagradiše nad tim drvetom divnu crkvu, i naznačiše pri njoj episkopa. Posle pak mnogo godina, kada po popuštenju Božjem Persijanci prvi put porobiše Gruziju, tada oni opustošiše i tu crkvu, u kojoj beše mirotočivo drvo. Docnije se Gruzija oslobodi od persijskog ropstva, ali tog drveta već ne beše tamo, niti celebno miro isticaše iz toga mesta; samo stub obeležavaše to mesto. O rizi pak Gospodnjoj svi jednoglasno tvrđahu, da se ona nalazi u Gruziji; mnogi smatrahu da su verni, po promislu Božjem, izvadili rizu iz groba, da bi je sačuvali neprikosnovenom u vreme ropstva. A na koji se način ona potom obrela u mitropoliji, o tome nema podataka.
Svjatjejši p