Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski

Spomen 9. maj

Godine 1087, pri grčkom caru Aleksiju Komnenu, i pri carigradskom patrijarhu Nikoli Gramatiku, bi najezda Izmailjćana na grčke pokrajine. Počevši od Hersona ovi neprijatelji krsta Hristova pokoriše hrišćanske zemlje sve do Antiohije i do Jerusalima; pritom mačem i ognjem opustošiše sve gradove i sela i crkve i manastire, a što preostade ljudi, žena i dece, to odvedoše u ropstvo. Tada bi opustošen i grad Mire u Likijskoj pokrajini (u Maloj Aziji), u kome počivahu česne mošti svetitelja Hristovog Nikolaja. A to se dogodi po popuštenju Božjem, zbog grehova naših kojima razgnevljujemo Gospoda veoma i dugotrpeljivost Njegovu dovodimo do ogorčenja, kao što se govori o grešnicima u psalmima: Ogorčiše Višnjega (Ps. 77, 17). Jer kada ljudi koji žive bez pokajanja mnogo ožaloste i ogorče Boga, tada on ne štedi ni svetinje, niti uslišava molitve ugodnika svojih. Sa tog razloga Gospod jednom prilikom reče proroku Jeremiji: Da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja okrenula k tome narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze. I ako ti reku: kuda ćemo ići? tada im reci: ovako veli Gospod: ko je za smrt, na smrt; ko je za mač, pod mač; ko je za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo (Jerem. 15, 1-2). Pošto takim pravednim gnevom Božjim biše opustošene mnoge pokrajine grčke, među njima i Likija sa gradom Mire, Gospodu bi ugodno da se česne mošti njegovog ugodnika svetitelja Nikolaja prenesu iz opustošenog grada Mire u mnogoljudni grad Bari. A to bi sa dva razloga: prvo, da svete mošti takog svetila sveta, čija sveta duša živi u neiskazanoj svetlosti na nebu, ne bi ostale na zemlji pod poklopcem i bez poštovanja, i da ovaj nepresušni izvor čudesnih iscelenja ne bi ostao neiskorišćen od ljudi; i drugo, da i Zapad ne bi bio lišen dobročinstava Božjih, koja bivaju molitvenim zauzimanjem ovog velikog arhijereja.
To prenesenje svetih moštiju bi izvršeno na ovaj način: jednom hristoljubivom, pobožnom i pravednom prezviteru koji je živeo u gradu Bari, javi se noću sveti Nikolaj i reče mu: Idi i reci građanima, i svemu zboru crkvenom, da idu u likijski grad Mire, uzmu otuda moje mošti, prenesu ih u ovaj grad Bari, i tu polože, jer ne mogu da boravim tamo, u opustošenom mestu. Ovo tako hoće Gospod Bog moj.
Posle tog viđenja prezviter ustade, ode izjutra u crkvu i ispriča crkvenom kliru i svemu narodu kako mu se te noći javi sveti Nikolaj i šta mu reče. Oni se svi veoma obradovaše tome, i rekoše: Danas Gospod obilno izli milost svoju na nas ljude svoje i na grad naš, jer nas udostoji da primimo ugodnika njegovog, svetog Nikolaja. O oni odmah spremiše tri lađe, izabraše ugledne i bogobojažljive ljude i priključiše im nekoliko česnih sveštenih lica, da idu po svete mošti velikog svetitelja Božjeg Nikolaja. No da bi izbegli smetnje koje bi ih mogle snaći putem, ovi ljudi napuniše lađe žitom, i kao trgovci krenuše na put tobož radi trgovine. Ploveći srećno, oni doploviše najpre u Antiohiju. Tu prodadoše žito, i kao trgovci nakupovaše neke druge stvari. Ali tu saznadoše od nekih ljudi da su pre njih stigli u Antiohiju inostrani trgovci, Venecijanci, sa namerom da idu u Likiju i uzmu mošti svetog Nikolaja. Stoga oni hitno otploviše i blagopolučno stigoše u Likiju, i pristadoše u pristaništu grada Mire. Pošto se dobro raspitaše za crkvu i mošti svetoga Nikolaja, oni se naoružaše, jer se bojahu da ne naiđu na smetnje koje bi onemogućile ostvarenje njihove namere. Tamo nađoše četiri monaha i upitaše ih gde se nalaze mošti svetog Nikolaja da im se poklone. Monasi im pokazaše grobnicu u crkvi, u kojoj pod popločanim patosom ležahu celebne mošti svetitelja Hristova. Barjani onda raskopaše patos crkveni, nađoše svetiteljevu raku, i kad je otvoriše videše da je puna miomirisnog mira koje je teklo iz svetih moštiju. Oni onda pokupiše miro u svoje sudove, a svetiteljeve mošti s radošću uzeše, i sveštenici ih na rukama do lađe odnesoše i tamo česno smestiše. Sa njima pođoše i dva monaha, a dvojica ostadoše pri crkvi.
Sa tako dobrom i neiskazano skupocenom robom Barjani isploviše iz mirlikijskog pri

Izvor: Crkveni Kalendar