Sveti prepodobni Dionisije Olimpijski, čudotvorac

Blagosloven Bog koji i sada ukrepljuje sluge Svoje, da junački ratuju protiv nevidljivih neprijatelja - demona. Ovi izabranici, uz saradnju blagodati Božje, koseći pukove Satanine, dobijaju vence i slavu od Boga, na osudu malovernih koji tvrde da sada nisu vremena da se Bogu ugađa onako kako su Mu ljudi ranije ugađali. To je očigledna laž, jer pojava i u naša vremena mučenika i prepodobnih, po svemu sličnih drevnim svetiteljima, dokazuju da vreme ne može imati nikakav uticaj na spasenje onih koji istinski žele spasenje, i da ono zavisi od naše sopstvene volje i rešenosti da istrajno idemo krsnom stazom evanđelskog samoodrečenja, uz pomoć Božju, koja je kao i ranije tako i sada neiscrpna za ljude i nepromenljiva, kao što je Bog nepromenljiv u biću Svom. Između mnogih koji sobom potvrđuju ovu istinu, mi ćemo ukazati na bogonosnog Dionisija, koji je prevazišao i drevne: jer tada je bilo mnogo vrlinskih ljudi, i jedan se ugledao na drugoga i takmičio s drugim; a sada, pri malom broju opitnih, nije čudnovato ako neki, nemajući pred očima uzore za ugledanje na njih, malaksavaju u strogim podvizima hrišćanske pobožnosti. Cilj, veli životopisac, sa kojim predlažem povest o bogougodnom životu prepodobnog Dionisija jeste: s jedne strane, da presečem lažna mišljenja današnjih ljudi o tome kako je u naše vreme nemoguće ugađati Bogu, a s druge - da pružim onima koji se spasavaju utehu i primer i da podržim sile njihovog podvižničkog duha. A da ću reći suštu istinu i izneti samo ono što su mi kazali bogonosni i verodostojni oci - svedok mi je Bog. Ja čvrsto pamtim da dužnost i pravičnost zahtevaju ne skrivati dušekorisne povesti, nego ih predavati svima i svakome, da bi svaki, znajući ih, podražavao dela i podvige svetih. Stoga, obratite pažnju na ovo moje kazivanje.
Prepodobni Dionisije rodio se u Fanariskoj oblasti u Tesaliji, u naselju Platini. Roditelji njegovi, Nikolaj i Teodora, behu ljudi siromašni, ali pobožni. Iako s mukom zarađujući izdržavanje, oni vaspitavahu svoje dete sa naročitom brižljivošću. Noću, kada je dete ležalo u kolevci, oni su viđali čudnu pojavu: nad detetom je, kao sunce, sijao krst. Oni to smatrahu kao znak da će se njihovo čedo odreći sveta i svih telesnih umovanja i, po rečima svetog apostola, razapeti se s Hristom (Gal. 2, 19). Videći tako čudno dete, roditelji mu se radovahu i slavljahu Boga.
Kad dete napuni šest godina, roditelji ga dadoše u školu, da se tamo uči kako svetovnom znanju tako i Svetom Pismu. U mladom Dionisiju se pojaviše u velikoj meri prilježnost, prirodna darovitost, i, što je glavno, blagodat Svetoga Duha: on za kratko vreme izuči ono što je neophodno za um, i obuči srce svoje u strogim pravilima hrišćanskog morala. I mnogi su gledali na njega kao na čudo, zato što se čuvao od rđavog društva i igara svojstvenih njegovom uzrastu, a stalno čitao pobožne knjige, provodio noći u molitvama, ugušivao u sebi svako rđavo čuvstvo telesnog umovanja, i iznuravao telo svoje. Na taj način on se uznosio nad svim čulnim i okriljavao sebe božanstvenom željom molitvenoga duha.
U to vreme njemu umreše roditelji. Posle smrti siromašnih roditelja dečak Dionisije, nemajući ni ono što je najneophodnije za život, skupljaše decu i obučavaše ih čitanju i pisanju, te se na taj način izdržavao. No videći kako je taština sve što je privremeno, i kako sve što je u svetu odvlači čoveka od njegovog glavnog posla: spasenja, - mladić Dionisije se reši da ostavi sve i posveti sebe monaškom životu. U to vreme kada on beše zauzet ovom spasonosnom mišlju, i ne imađaše mira od nje, dođe u njegovo mesto jedan sveštenomonah iz Meteorskih manastira, po imenu Antim. Dionisije se upozna s njim, podrobno se obavesti od njega o pravilima njihovog podvižničkog života, i naposletku se reši da otputuje sa njim. Od roditeljskog imetka ponese samo jednu srebrnu čašu, pa i nju pokloni samom Antimu.
Po dolasku u Meteore on potčini sebe tamošnjem starcu Savi, poznatom zbog vrlinskog života, i povinjavaše mu se sa velikim smirenjem, gledajući u njemu uzor za podražavanje u ispunjavanju monaških dužnosti. No D