Sveti prepodobni Makedonije

Ovome svetom ocu našem Makedoniju visovi planinski behu vežbalište i podvizavalište. Jer se tamo bavio, i tamo podvizavao. Čas je pustinjovao na jednom mestu, čas na drugom, čas prelazio na treće: pustinjovao je dakle u Finikiji, i u Siriji, i u Kilikiji. A prelazio je iz mesta u mesto, da bi izbegao uznemiravanja od posetilaca. Ovaj blaženi je proveo četrdeset i pet godina bez krova nad glavom, bez kolibe, i bez ikakvog uopšte skloništa: živeo je u jednoj dubokoj jami. A kada ostari, skoliše ga te se skloni u jednu kolibu. Kasnije pak upotrebljavaše kao stanište jednu keliju, ne svoju, nego tuđu. Tako provede još dvadeset i pet godina; skupa do sedamdeset godina. Pošto se četrdeset godina hranio samo ječmom, omekšanim u vodi, prepodobni se razbole. Otada je živeo upotrebljavajući po parčence hleba i malo vode. Zbog tako čudesno podvižničkog života udostoji re od Boga da čini čuda: izgonio je đavole, isceljivao od raznih bolesti i strasti, i činio mnoga druga čudesa.
Pošto je tako po zakonu poslužio Bogu sedamdeset godina, ovaj blaženi otide ka Gospodu, 418 godine.