Sveti prepodobni Mar

Prepodobni otac naš Map, još kao mlad i nalazeći se u svetu, beše lep i slatkopojan. Stoga je praznike Hristove i svetiteljske ukrašavao svojim preslatkim pesmama i divnim slavoslovljima. Njegova ljubav prema Bogu beše stalna, i on je revnosno ispunjavao zapovesti Božje. Ali je čuvao i čednost tela, i čistotu i neporočnost svoje duše, ma da se nalazio usred sablažnjivih slasti ovoga sveta i kretao među svetovnim ljudima. A kad se odreče sveta, povuče se u jedno mesto zvano Omir; tu napravi malu kolibu, zatvori se u nju, i provede u njoj trideset i sedam godina. Iako je u kolibi bilo mnogo vlage od obližnje šume, koja silno potkopa njegovo zdravlje, on ipak ne htede da promeni tu kolibu, i ostade u njoj do kraja svoga života. Voleo je prostotu, a potpuno prezirao lukavost. Više je voleo sirotovanje nego ikakvo bogatstvo. Stoga je nosio odeću od kozje dlake, i zadovoljavao se sa vrlo malo hleba, soli i vode.
Pošto se prepodobni Map mnogo godina nalazio u pustinji, on dugo vremena nije prisustvovao svetoj liturgiji. Stoga zamoli da se sveta liturgija otsluži u njegovoj kolibi. Ovu želju prepodobnoga s radošću ispuni Teodorit Kirski, koji i napisa njegovo Žitije. On odmah posla u obližnje selo, te donesoše svete sasude. I upotrebivši ruke đakona mesto svetog prestola, on prinese Beskrvnu Žrtvu u prisustvu prepodobnoga. A prepodobni se ispuni takvom milinom, da je mislio da je na samom nebu. I potom je govorio, da nikada u životu nije doživeo takvu duhovnu radost.
Tako krasno provevši život na zemlji, on ode na nebo, gde sada likuje sa svima svetima u dvorima prvorodnih. Upokojio se u Gospodu 430 godine.