Sveti prepodobni mučenik Akakije Papučar

Novomučenik Hristov Akakije beše rodom iz sela Neohorja (ili Nivori) u Makedoniji, blizu Soluna. Roditelji mu behu pobožni hrišćani, i kada dobiše njega krstiše ga i na krštenju mu dadoše ime Atanasije. Zbog siromaštva roditelji mu se, zajedno sa celom porodicom, preseliše u grad Ser kada Atanasiju beše 9 godina. Tamo ga dadoše na zanat kod jednog obućara, koji beše čovek veoma grub i prek i bijaše Atanasija nečovečno i nemilosrdno.
Jednoga dana, na sam Veliki Petak, ovaj obućar tako žestoko izbi Atanasija da on plačući pobeže iz kuće. Idući kroz grad i plačući naiđe na dve žene Muslimanke (Turkinje) koje ga onako uplakanog uvedu u svoju kuću, uteše ga, i dadu mu hleba da jede. Ali tu on kao dete upade u zamku đavolju. Jer ove Muslimankinje nagovoriše ga te se on istoga dana na Veliki Petak odreče svoje hrišćanske vere i primi islamsku nečestivu veru i bi obrezan. Sve ovo bi u kući turskog starešine, koji ga od tada zadrža kod sebe kao svoga posinka. Atanasije tu prožive drugih devet godina svoga života. O njemu pak i njegovom otstupništvu od vere ništa ne znađahu ni njegovi roditelji ni opančar. Ali svedobri i čovekoljubivi Bog, koji ne želi smrti grešnika nego da se spase i živ bude, promišljajući o njegovom spasenju ustroji mu ovakav čudesni povratak u Hrišćansku veru. Pošto Atanasije odraste, Turkinja bula, žena starešine htede ga navesti na greh bluda sa njom, kao nekada Pentefrijeva žena celomudrenog Josifa u Egiptu. No pošto on odbijaše taj greh, ona ga okleveta kod svog muža, a ovaj mu ne učini ništa drugo nego ga samo otera iz svoje kuće.
Našavši se tako na slobodi, Atanasije zablagodari Iskupitelju svome Spasu Hristu, i uputi se svojim roditeljima, koji, čuvši za otstupništvo svoga sina, behu napustili grad Ser i vratili se u Solun. Atanasije im ispriča kako se iz detinjeg neznanja i zbog grubosti svog gazde opančara bio odrekao hrišćanske vere, ali i to kako se sada kaje zbog toga i odriče mrske muslimanske vere. Na to se roditelji veoma obraduju, a sa njima i svi Anđeli nebeski.
Nekoliko dana posle toga njegova blagočestiva majka reče mu ovo: "Dete moje drago, Atanasije, znaj da nije dobro ni za tebe ni za nas da ostaneš ovde sa nama. Jer ako doznaju ovdašnji Agarjani, onda preti opasnost i nama i tebi. Nego čuj moj savet, čedo moje, i idi u Svetu Goru, u to pristanište spasenja za grešnike, i imajući sa sobom moj blagoslov i molitve, ispovedi se tamo kod duhovnih otaca. Onda se pomaži svetim mirom i očisti pokajanjem. A znaj i to da, kao što si se odrekao vere svoje pred nečestivima, što nije trebalo da radiš, potrebno je da na isti način ponovo ispovediš Boga i Gospoda našeg Isusa Hrista i da primiš smrt za ljubav Njegovu." Tako savetovaše sina svoga blagočestiva i bogoljubiva majka, koja više voljaše ljubav Hristovu od ljubavi prema sinu. Ili bolje reći ovom ljubavlju prema Hristu ona je i pokazala pravu ljubav prema sinu, pripremajući ga za mučeništvo i za život večni.
Čuvši takav savet od svoje majke, dobri sin njen Atanasije odmah s radošću krete u Svetu Goru, bogato snabdeven majčinim blagoslovom i molitvama. Došavši u Svetu Goru on se zaustavi u manastiru Hilendaru i tamo kao pokajnik življaše neko vreme. Posle toga po savetu hilendarskih otaca on otide u skit manastira Ksenofonta kod duhovnika oca Nikolaja, koji ga ispovedi, očita mu dužne molitve i pomazavši ga svetim mirom vrati ga natrag u Hilendar. Godinu dana posle toga Atanasije ode u manastir Iviron, gde ostade šest meseci služeći jednoga od staraca manastirskih. Tu on doznade za mučenički podvig dvojice novih prepodobnomučenika, Jevtimija i Ignjatija, koji se pre svog stradanja za Hrista podvizavahu u skitu Svetoga Preteče iznad Ivirona, kao duhovna deca tamošnjeg skitskog duhovnika starca Nnkifora. Od toga se njegovo srce odmah raspali željom da im podražava, i zato pođe odmah starcu Nikiforu koji je ove spomenute svete novomučenike pripremio za mučeništvo. Da se ta njegova namera ne bi doznala u manastiru, on se najpre vrati na neko vreme u Hilendar, pa odatle otide u spomenuti skit Svetog