Sveti prepodobni mučenik Agatangel

Spomen 19. april

Sveti Agatangel rodi se u gradu Enosu, u Trakiji, od pravoslavnih roditelja, Konstantina i Kristalije. Na svetom krštenju Agatangel dobi ime Atanasije. Sem njega roditelji njegovi imađahu još troje dece. Ostavši posle očeve smrti siroče, Atanasije stupi u službu kod nekog mornara Anastasija, da bi ishranio svoju porodicu i sebe. U tom službovanju Atanasije se veoma sprijatelji sa Anastasijem, te zajedno plovljahu svuda. Jednom oni služahu pod najam na turskom brodu. Kada im isteče rok, Anastasije dobi svoju platu i napusti brod, a Atanasija kapetan broda Turčin Mehmet prinudi raznim pretnjama da ostane na brodu. Zastrašen, i bojeći se da od obesnog Turčina ne doživi nešto gore, Atanasije ostade kod ovog Turčina. Pošto se tokom vremena Atanasije pokaza pošten i dobar radnik, njegov gazda stade smerati da ga prevede u muslimansku veru, pa zatim usini i učini svojim naslednikom. Ali ostvarenje ove svoje namere gazda odlagaše iz godine u godinu, te tako prođe nekoliko godina. Jednom prilikom oni plovljahu brodom iz Carigrada u Smirnu. Među putnicima na brodu bejaše jedan smirnski sudija koji, videći Atanasijevu okretnost i uslužnost, savetova Mehmetu da ga privoli primiti muslimansku veru. Ovaj vražji savet još više pojača Mehmetovu davnašnju želju, da Atanasija obrati u muslimanstvo, pa makar nasilno. Kad doploviše u Smirnu Atanasije, verovatno predosećajući srcem da mu Mehmet sprema neko zlo, zatraži od njega da ga isplati. Zlobni Turčin, ne želeći da ispusti iz svojih kandži žrtvu, odluči jedne večeri da svoju nameru privede u delo u samu ponoć. On upali fenjer, uze sa sobom Atanasija i odvede ga izvan grada. Tu Mehmet odjednom istrže handžar iza pojasa i njime lako rani Atanasija; zatim prinese handžar pod grlo nesretnom mladiću, preteći mu da će ga zaklati. Zaprepašćeni Atanasije, ne znajući čemu da pripiše ovakav ispad svoga gazde, stade ga moliti i preklinjati da ga poštedi. Ali mu varvarin s pretnjom odgovori: "Neću te ostaviti među živima, ako ne pristaneš da primiš muslimansku veru".
Uplašivši se smrti, Atanasije reši da primi muslimansku veru. Pri tome, radi umirenja svoje savesgi, on govoraše sebi: "Da me ovaj zločinac ne bi ubio, ja ću rečima dati pristanak, ali ću se sutra odreći svojih reči i pobeći od njega". Međutim đavo, koji traži pogibao duše ljudske, razveja Atanasijevo maštanje, jer Mehmet tog časa pođe u sudnicu i zamoli da probude sudiju, i to onog koji je putovao sa njim na brodu i posavetovao mu da Atanasija obrati u muslimansku veru. Sudija ubrzo izađe i, doznavši o čemu se radi, obradova se, i zatraži od Atanasija da se odrekne hrišćanske vere. Atanasije i tada, misleći da obmane samog sebe, reče svome pomislu: "Nu, šta? Sada ću se na reči odreći Isusa Hrista, a zatim ću još ove noći pobeći i sakriti se gde bilo". I tako se on svesno odreče prave vere, zamenivši je lažnom.
Međutim, Atanasije se prevari u svojim računima, jer, izgovorivši ispovedanje muslimanske vere, njemu sloboda bi stešnjena i nikuda ga ne puštahu sve dok ga ne obrezaše.
Posle nekog vremena nesrećni otstupnik se razbole. Tada on dođe u pokajanje, i stade tugovati što izgubi hrišćansku veru, i bojaše se da ga smrt ne zatekne kao odrečenjaka. No svemogući Bog ne hte smrti grešnika, i kao čedoljubivi Otac, koji dugo trpi i čeka obraćenje grešnika, pruži mu ruku pomoći i podiže ga sa bolesničkog odra. Atanasije onda, sa dozvolom svoga gazde, otputova u svoj zavičaj. Pri susretu sa rodbinom, on im razdeli novac što beše stekao. Međutim, to njegovo dobro delo ne prođe bez svađe, pošto se tu umeša protivnik mira i sloge - đavo. Bojeći se da mu se plen ne izmakne iz kandži, đavo uzruja Atanasijeve rođake i posvađa ih oko podeljenog im novca. Ta svađa razjari odrečenjaka toliko, da on ode u sud i napravi napismeno, da se zauvek odriče svojih rođaka i da oni, u slučaju njegove smrti, nemaju prava ni na njegovu pokretnu ni nepokretnu imovinu.
Pomoću ove svađe đavo postiže to, da odrečenjak, razjaren srcem, ne beše u stanju razmisliti o pogibiji svoje duše. Gnev koji je kiptio u njegovom

Izvor: Crkveni Kalendar