Sveti prepodobni Pafnutije Borovski

Spomen 1. maj

Prepodobni otac naš Pafnutije bio je unuk Tatarina baskaka. Kada za grehe ruskoga naroda udari na Rusku zemlju, po popuštenju Božjem, tatarski car Batij sa ogromnom vojskom, on je mačem i ognjem opustoši, gradove opljačka, crkve svete poruši, i ruske knezove i starešine kao klasje i drveće poseče, i poctavi po Rusiji tatarske velikaše koji se nazivahu baskaci. Takav baskak beše i deda prepodobnog Pafnutija. U vreme jednog ustanka Rusa protivu Tatara deda Pafnutijev bi primoran da se krsti, i dobi ime Martin. Novi Hristov sledbenik Martin, živeći hrišćanski pobožno, dobi sina Jovana. Kada Jovan odraste, oženi se devojkom Fotinijom, i rodi im se sin, ovaj blaženi o kome je reč, i na svetom krštenju dobi ime Partenije. Jovan i Fotinija življahu u svom naslednom selu Kudinovu, udaljenom pet kilometara od grada Borovska. Sin Partenije im se rodi oko 1395 godine. Rastući i razvijajući se telesno, Partenije se u isto vreme usavršavao duhovno. Učeći se knjizi, on je naročito napredovao u razumevanju Svetoga Pisma, i učio se dobrim naravima: krotosti, nezlobivosti, celomudriju. Rado podražavajući ljude vrlinske, on je odlučno izbegavao druženje sa rđavim ljudima.
Kada Partenije napuni dvadeset godina, on ostavi roditelje svoje i sve na svetu, i stupi u Visoki Pokrovski manastir u blizini grada Borovska. Tu bi postrižen od starešine manastira Markela i dobi ime Pafnutije. I bi dat pod rukovodstvo starcu sveštenoinoku Nikiti, bivšem učeniku prepodobnog Sergija Čudotvorca. Pafnutije prohođaše sva manastirska poslušanja dobro i veoma revnosno, i svi ga voljahu i poštovahu zbog prevelikih vrlina njegovih. I tako provede Pafnutije u trudoljubivim podvizima dvadeset godina. A kada zatim iguman Markel otide ka Gospodu, blaženi Pafnutije bi izabran i postade iguman obitelji Pokrovske posle dugih i upornih molbi manastirske bratije i Borovskog kneza Simeona Vladimiroviča. A bi rukopoložen od sveruskog mitropolita svetog Fotija. Novi iguman stade se pružati na veće podvige, starajući se o stadu razumnih ovaca Hristovih. Kao dobar i opitan pastir, on je svojim životom bio ugled svome stadu. Svagda se uklanjajući od zla i držeći se revnosno dobra, on je neprestano radio Gospodu, i danju i noću. Dan je upotrebljavao na obavljanje manastirskih poslova, a noć provodio u molitvi.
Svog vernog slugu Gospod ukrasi rasuđivanjem, prozorljivošću i drugim darovima Svetoga Duha, jer mu dade sposobnost da po licu i izgledu čovekovom raspoznaje kakve se strasti i slabosti skrivaju u njegovoj duši, a neke stvari mu je otkrivao u snu. Evo jedne povesti koja to potvrđuje. Jednom prilikom bi poslan jedan brat iz manastira u neko selo manastirskim poslom. No tamo, iskušan Satanom, on pade u telesni greh. U noći njegovog pada prepodobni otac Pafnutije posle svog uobičajenog molitvenog pravila prileže da se malo odmori, i vide ovakav san: divna bašta, puna prekrasnih voćki, i on uživa posmatrajući njihovu lepotu; naročito se ushićavao posmatranjem jednog izuzetno lepog drveta među njima; no gle, ono se iznenada iščupa i pade na zemlju; to veoma ožalosti blaženog oca, i on priđe iščupanom drvetu, podiže ga i posadi na istom mestu. Ali kad on to uradi, ono se opet iščupa i pade; no on ga ponovo posadi, i dugo opkopavaše oko njega i trpaše zemlju, dok ga jedva ne utvrdi.
Probudivši se iz sna, prepodobnom bi jasan smisao ovog snoviđenja: divna bašta označavala je njegovu obitelj; krasne plodne voćke njegovu bratiju, posađenu u domu Božjem, koja je rađala rodove vrlina; iščupano i palo drvo označavalo je paloga brata, kome je bio potreban veliki trud oca igumana, da bi ga postavio i utvrdio na njegovom mestu.
Kada se pali brat, pošto obavi posao poslušanja, povrati u obitelj utučen i tužna lica, prepodobni ga upita da mu se neko zlo nije desilo na putu. A brat, pokriven mračnim oblakom stida, ne hte ispovediti svoj greh, niti mogaše u oči pogledati svoga igumana. Videći zbunjenost svoga učenika, svetitelj mu ispriča svoj san, i kao dobar duhovni lekar nastojavaše da mu bolesnik otkrije unutrašnju ranu duše svoje, i

Izvor: Crkveni Kalendar