Sveti prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije

Spomen 26. januar

Sveti Ksenofont beše jedan od najuglednijih velikodostojnika u Carigradu, bogat spoljašnjim bogatstvom, no još bogatiji unutrašnjim: verom i pobožnošću, i usrdnim držanjem svih zapovesti Božjih. Slavan zbog velikog položaja i visokog porekla, on beše još slavniji zbog plemenite naravi i dobrih dela. Jer koliko beše visok čašću, toliko umom smirenoumovaše, ne gordeći se srcem i ne prevaznoseći se zbog privremene slave ovoga sveta. A gomilaše sebi blago na nebu, šaljući tamo svoja bogatstva preko ruku ubogih. Supruga mu se zvaše Marija. Ona beše podražateljka sviju dobrih dela njegovih, i u svemu beše slična njemu. Živeći s njom česno, Ksenofont činjaše što je ugodno Bogu, hodeći besprekorno u svima zapovestima i naredbama Gospodnjim. A rodiše im se dva sina, Jovan i Arkadije. I vaspitavahu ih u svakom dobru, učeći ih ne samo knjižnom znanju, nego i strahu Božjem, koji je početak mudrosti, i upućujući ih na svaku vrlinu. Jer je želeo da mu sinovi budu ne samo naslednici imanja, nego više svega podražavaoci bogougodnog života njegovog. A kada sinovi porastoše, poslaše ih na nauke u Virit (Bejrut), jer u to vreme u Viritu beše čuvena škola.
Dok se oni školovahu tamo, posle nekog vremena Ksenofont se teško razbole, i očekivaše da će umreti. Supruga mu Marija, ne nadajući se više da će on ostati u životu, napisa sinovima pismo u Virit o teškoj bolesti očevoj i naredi im da odmah dođu doma dok im otac nije otišao iz ovog sveta, kako bi se udostojili poslednjeg očeva blagoslova, i našli se oko njegove sahrane. I oni hitno doputovaše. Videvši ih, otac se obradova, i od radosti mu bi lakše. Naredivši im da sednu kraj njegove postelje, on ih stade savetovati, govoreći: Deco moja, smatram da sam pri kraju života. A vi, ako me volite, živite po mome zaveštanju. A mog zaveštanja evo: Pre svega, bojte se Boga, i živite po svetim zapovestima Njegovim. A ostalo šta vam budem rekao, reći ću vam ne iz sujete, već da bih vas pobudio na vrlinu. Jer ako život moj budete imali sebi za primer, neće vam biti potrebni drugi učitelji. Jer je domaće vaspitanje i obrazovanje, vršeno rečima i delima, daleko korisnije od svake spoljne nauke. Poznato vam je: da sam dosada živeo u svakoj pobožnosti i prostoti srca; da sam bio poštovan i voljen od sviju, ne zbog velikog zvanja, već zbog krotosti i dobre naravi. Nikada nikog nisam uvredio, ni naružio, ni oklevetao; niti sam kome pozavideo, niti se nizašta razgnevio, niti protiv koga neprijateljstvovao; sve sam voleo, sa svima u miru živeo. Nisam propustio u crkvi ni večernje ni jutarnje bogosluženje; nisam prezreo ni ubogog, ni stranca, ni ožalošćenog, nego sam svakog rečju i delom tešio; po tamnicama sam sužnje posećivao; mnoge sam iz ropstva otkupio i na slobodu pustio. I kao što sam čuvao usta svoja da ne govore ništa što je zlo i rđavo, tako sam zavetovao i oči svoje da ne nogledaju na tuđu lepotu, niti da je požele. I hvala Bogu koji me je čuvao, ja ne poznah druge žene osim matere vaše. Ali sam i s njom imao telesne veze samo dok se vi ne rodiste. Posle vašeg rođenja mi se dogovorismo da prestanemo imati telesne veze, i dosada se sačuvasmo u čistoti telesnoj radi Gospoda. Ugledajte se, deco, na život roditelja svojih; podražavajte veru, trpljenje i krotost našu; i tako živite, da biste ugodili Bogu. I Bog će vas blagosloviti, i dati vam dug život. Ubogima milostinju delite, udovice i siročad štitite, bolesnike i sužnje obilazite, ponižene i nepravedno osuđene spasavajte, sa svima mir imajte; prijateljima svojim verni budite, a neprijateljima dobro činite, ne vraćajući zlo za zlo. Prema svima budite dobri, krotki, ljubavni, smireni. Svoju duševnu i telesnu čistotu čuvajte besprekornom i sada; a ako Bog da da stupite u brak, neka bračna postelja vaša bude čista. Crkvama Božjim i manastirima dobro činite, sveštenike i monahe poštujte, jer zbog njih Bog izliva svoju milost na ceo svet. Naročito pak ne zaboravljajte one koji se Boga radi potucaju po pustinjama, po gorama, po pećinama i po gudurama zemaljskim, dajte im ono što im je potrebno; nište darežljivo

Izvor: Crkveni Kalendar