Sveta prvomučenica Tekla ravnoapostolna

Blagovesteki svetu Evanđelje, sveti apostoli Pavle i Varnava dođoše u Ikoniju i odsedoše kod Onisifora, koga sveti Pavle spominje u poslanici Timotdu, govoreći: Gospod neka da milost Onisiforovu dom jer me mnogo puta uteši, i okova mojih ne postide se (2 Tm. 1 16). Živeći u domu Onisiforovu, oni često posećivahu sinagogu, neustrašivo propovedahu reč Božju, izvođahu ljude na put spasenja i obraćahu ih veri u Gospoda Hrista. Tada mnogi, slušajući njihovu propoved i videći znake i čudesa koje činjahu, poverovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista O tome u Delima Apostolskim kaže se ovo: U Ikoniji dogodi se da Pavle i Varnava zajedno uđoše u zbornicu Jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka. I oni ostaše dosta vremena govoreći slobodno u Gospodu koji svedočaše reč blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i čudesa rukama njihovim (D. A. 14, 1-3).
U to vreme življaše u Ikoniji veoma lepa osamnaestogodišnja devojka Tekla, kći Teoklije, iz roda čuvenog i slavnog. Ona beše verena za jednog od najuglednijih mladića u gradu, Famira, veoma bogatog i lepog. Videći čudesa koja apostoli činjahu, Tekla zajedno sa drugama slušaše besedu njihovu u domu Onisiforovu kraj prozora, revnosno pazeći na reči njihove. Seme reči Božje pade na dobru zemlju, i dejstvom Svetoga Duha ono se duboko ukoreni u Teklinom srcu i niče: jer ona poverova u Sina Božjeg, i zavole Ga i svom dušom prilepi se uz Njega. A Pavle, rukovođen Bogom, stade govoriti o devstvenosti i celomudriju, naglašujući da devojka koja čuva devstvenost svoju iz ljubavi prema Hristu slična je anđelima i jeste nevesta Hristova, a Hristos je njen Ženik koji je uvodi u Svoje nebeske dvore. Mnogo govoreći o tome, sveti Pavle pobudi Teklu na čuvanje devstvenosti, i ona tada tvrdo reši u srcu svom da ostavi verenika svog i sve slasti ovoga sveta i da služi Hristu u devstvenoj čistoti do smrti svoje. I tako, mudra devojka čistotom svojom postade nevesta Ženika Nebeskog i svesrdnom ljubavlju posledova Njemu. Goreći tom ljubavlju kao serafimskim ognjem, ona se rastapaše kao vosak, i na njoj se zbi reč svetog cara Davida: Srce moje posta kao vosak, rastopi se u meni (Ps. 21, 15). Ushićena besedom Pavlovom, Tekla provede tri dana i tri noći slušajući svetog apostola, i potpuno zaboravi na hranu i piće i telesni odmor. Kao što nekada Marija, sevši kraj nogu Isusovih, sva beše obuzeta mišlju o Bogu (sr. Lk. 10, 39. 42), tako se i Tekla hranjaše samo rečju Njegovom, jer je u Svetom Pismu rečeno: Ne živi čovek samo o hlebu, nego o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih (Mt. 4, 4).
Međutim, Teoklija, doznavši za svoju kćer Teklu da je poverovala u Hrista i revnosno sluša reč Božju, dođe i s gnjevom nasilu je odvuče od ovog dušekorisnog podviga, a svete propovednike - apostole ukori i navređa, i kćer svoju, to jagnje Hristovo, otrže od stada Hristova. Zatim dozva verenika njenog Famira, i reče mu: Zar ti ne mariš za verenicu svoju, koju je zahvatilo neko ludilo? Pogledaj: ona je zavedena od tri došljaka - varalica, koji svojim visprenim rečima obmanjuju bezumne ljude; evo već tri dana ona se ne odmiče od njih, zaboravivši na kuću svoju.
Tada Famir stade milo i nežno govoriti Tekli o svojoj ljubavi; ali ona okretaše lice svoje od njega, i ne hte ne samo da razgovara sa njime nego ni da pogleda na njega, jer u srcu svom ona nošaše drugoga Ženika, divnijeg od svih sinova ljudskih. Gledajući na Njega duhovnim očima svojim, ona razgovaraše s Njim u umu svom; a ovaj truležni i privremeni ženik postade joj odvratan. Famir, videći da ga Tekla odbacuje i ne voli, silno se ožalosti; a razjarena Teoklija dohvati svoju kćer i stade je tući, za kosu vući i nogama gaziti. Zatim je zatvori samu, i moraše je glađu. No, primoravana samom prirodom materinske ljubavi, ona plakaše zbog svoje kćeri; pa grleći je i ljubeći je, ona je sa suzama moljaše da ne odbacuje svoga verenika, divnog, bogatog, visokorodnog, i veoma uglednog. Potom je posadi za trpezu pored Famira. No Tekla okrenuvši se od njega, seđaše ćuteći i gledaše u zemlju ništa ne jedući, s