Teodora Petralifena

Spomen 11. mart

Blažena i sveta Teodora poreklom beše sa Istoka, a rođena bi od roditelja Jovana i Jelene. Odraste ona u mestu zvanom Servija (= Srbija) u Makedoniji kao miomirisna ruža, koja širi iz sebe miris vrlinskog življenja. Roditelji joj behu plemićkog porekla i s carevima u srodstvu, jer otac njen Jovan, zvani Petralifis, beše sevastokrator, tj. carski namesnik i vladalac u Solunu i celoj Makedoniji. Mada imađahu veliku vlast, roditelji njeni behu pobožni i milostivi i prema svima se odnošahu sa ljubavlju i pravednošću. Takva im beše i blagočestiva kći njihova Teodora, koja se još od detinjstva upražnjavaše u vrlinskom životu i tvorenju milostinje.
U to doba behu vremena burna i teška. Latini behu zauzeli Carigrad (1204. g.) i mnoga zla naneli pravoslavnima. Veliko Vizantijsko carstvo beše se razdvojilo na nekoliko delova, od kojih jedno beše i Epirsko carstvo, koje osnova Mihail Anđeo-Komnen (1204-1215 g.), sa prestonicom u gradu Arti na obali Jonskoga Mora. On imaćaše maloletnog sina Mihaila. Kada umre otac, maloletni sin sa majkom morade da beži iz Arte na Peloponez, jer njegov stric Teodor zauze despotski presto u Arti. Kada Teodor zauze zatim grad Solun od Latina i proglasi se u njemu za cara, on nađe tu u Makedoniji i decu sevastokratora Jovana Petralifisa i njihovu mladu sestricu Teodoru, na koju braća osobito pažahu i čuvahu je, jer beše veoma lepa i čista. Ali uskoro ovaj car Teodor pogine u borbi sa Bugarskim carem Asenom II (1218-1241 g.) i na presto u Arti dođe sa Peloponeza mladi kraljević Mihailo II Komnen (1237- 1271 g.). Došavši u severnije krajeve Makedonije i u grad Serviju, Mihailo vide tamo blaženu Teodoru i odmah se zaljubi u njenu lepotu. Preko mnogih posrednika on se staraše da je uzme sebi za ženu, što se na kraju i ostvari. Pošto se svrši carska svadba car i carica ostadoše neko vreme u Serviji, a onda otidoše u svoju prestonicu Artu, gde podigoše utvrđeni grad koji se još i do danas sačuvao.
Mihailo se staraše da upravlja svojim carstvom, a sveta carica Teodora, mada imađaše carsku slavu i počasti, ne ponese se ni malo time, nego se kao i do tada smiravaše i jedino se staraše da se ukrasi svakom vrstom vrline. Kao što se kao devojka ne obmanjivaše lepotom svojom, tako se ni sada kao carica ne obmanjivaše slavom svojom. Jedina njena briga beše kako da, iz ljubavi prema Bogu, učini nekom neko dobročinstvo, a osobito sirotinji i bednima. Ona postade majka sirotima, i zaštitnica udovicama, i pomoćnica svima potrebitima. Slušajući reči Hristove u Svetom Evanđelju: Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani; i još: Ako učiniste jednome od ove Moje male braće, Meni učiniste, - ona se na svaki način staraše da ih ispuni i u delo sprovede. A staraše se ona da živi i u svakoj celomudrenosti i čistoti, i u ostalim bogougodnim podvizima. Ali čovekomrzac đavo, videći je kako napreduje u svakoj vrlini i kako se slaže sa mužem svojim i živi u pobožnosti, nastojaše na svaki način da je udalji od puta spasenja. Pa kada ne uspe da odvrati svetiteljku, on se okrete na muža njenog i navede ga na težak pad. U srce Mihailovo on ubaci nečistu ljubav prema nekoj udovoj plemićki, po imenu Gangrini. Ta nečista strast toliko ovlada njime, da je već i javno činio greh i Gangrinu smatrao za svoju ženu, a blaženu Teodoru za služavku.
U svemu tome svetiteljka pokazivaše veliko trpljenje, moljaše se Bogu i pošćaše, dok je jednoga dana ogrezli u greh car ne protera sa dvora. Iako u utrobi svojoj nošaše dete, blažena carica se udalji sa dvora i sa čedom svojim, koje u međuvremenu rodi, skitaše se van svoje kuće pet godina u svakoj bedi i nevolji. Ali Gospod ne ostavi sluškinju Svoju, nego njoj i detetu njenom posla Anđela čuvara. Jednoga dana, dok ona prolažaše kroz kraj zvani Prenista, sveštenik toga kraja, koji beše čovek pobožan i dobrodeteljan, priđe joj i zapita je ko je ona i odakle je, i kako je tu dospela? Blažena ne htede odmah reći, ali na njegovo navaljivanje i preklinjanje, ona mu sa suzama sve ispriča o sebi i svojim stradanjima. Sveštenik se tada smilova na nju i uze je od tada

Izvor: Crkveni Kalendar