Teodor Tiron

Neznabožni carevi Maksimijan i Maksimin past*J? slaše po celom carstvu svoja naređenja, da se svi hrišćani, koji okuse od idolskih žrtava, oslobode kazne, a koji se usprotive, da budu izvedeni na sud. U to vreme sveti Teodor Tiron, koji je sa mnogim svojim ispisnicama ratovao na Istoku, bi preveden u puk Marmaritski, kojim je komandovao komandant Vrinka. Puk se ovaj tada nalazio u pontijskom gradu Amasiji. U ovom puku stadoše nehrišćani primoravati svetog Teodora da prinese žrtvu idolima. A pravi vojnik Hristov Teodor, veran Bogu, ispunivši se Duha Svetog, reče usred puka: Ja sam hrišćanin, i meni je naređeno da ne prinosim žrtve preljubrčinim bogovima, jer imam Isusa Hrista, istinitog Boga i cara na nebesima. Komandant Vrinka reče: Poslušaj me, Teodore, uzmi sve svoje oružje, i kao ratnik pristupi i prinesi žrtvu bogovima. Sveti Teodor odgovori: Ja sam ratnik cara mog Hrista, i ne mogu da ratujem za drugoga. Na to komandant Vrinka reče: I ovi svi tamo hrišćani su, i ratuju za rimske careve. Svetitelj odgovori: Svaki zna za koga ratuje. Ja ratujem za moga Gospodara i Cara nebeskog Boga, i za jednorodnog Sina njegovog. Prisutni kapetan Posidonije upita: I sina li ima bog tvoj, Teodore? Sveti Teodor odgovori: Zaista ima sina, Reč istine, kojim sve stvori. Komandant ga upita: Možemo li ga poznati? Sveti Teodor odgovori: Želeo bih da vam Bog da takvo razumevanje, da Ga poznate. Upita ga Posidonije: Ako Njega poznamo, onda možemo mi ostaviti careve naše i pristupiti Njemu? Odgovori sveti Teodor: Ništa vam smetati neće da ostavite tamu i kratkovremene careve zemaljske, pa da pristupite Bogu živom, Caru i Gospodaru večnom, i da ratujete za Njega kao i ja. Tada komandant Vrinka reče kapetanu: Ostavimo Teodora nekoliko dana da o svemu razmisli, i izabere ono što je korisno po njega.
Dobivši nekoliko dana za razmišljanje, sveti Teodor se neprestano moljaše i slavljaše Gospoda. A neznabošci disahu jarošću na neke druge hrišćane, koje behu uhvatili, i vođahu ih u tamnicu. Sveti Teodor pak, idući za njima, vikaše poučavajući ih putu spasenja i trpljenja, da se ne odreknu Hrista Cara. Pošto ove zatvoriše u tamnicu, sveti Teodor uluči priliku te zapali idolište majke bogova. No neki ga videše i optužiše. Gradonačelnik Kronid se uplaši zbog toga, uhvati Teodora i izvede ga pred namesnika Publija, govoreći: Gospodaru moj, ovaj prokleti čovek, novoizabrani regrut, na nesreću je došao u naš grad, jer spali hram majke bogova naših, i osramoti bogove. Ja ga uhvatih i evo dovedoh tvome veličanstvu, da po božanskom naređenju carskom gospodara vaseljene iskusi zasluženu kaznu za drsko delo svoje. Namesnik zovnu komandanta Vrinku, i upita ga: Jesi li ti dao ovome vlast da spali hram majke bogova naših? On odgovori: Ja sam ga često savetovao. I dao sam mu vreme da razmisli, i prinese žrtvu bogovima. A ako je to učinio, on je doista unizio bogove, i prezreo carska naređenja. Ti si sudija, čini što carevi narediše.
Tada namesnik sede na sudijsku stolicu. Izvedoše preda nj blaženog Teodora, i on ga upita: Trebalo je da prineseš boginji žrtvu i kad, a ti si joj doneo oganj, zašto? Sveti Teodor odgovori: Ne poričem da sam to učinio. Zapalih drva, da bi se kamen opalio. Jer je vaša boginja i sila njena takva, da je oganj zahvata i opaljuje. Razljutivši se na to, sudija naredi da ga biju, govoreći ovako: Moje krotke reči načiniše te drskim. Nemoj mi odgovarati sa mnogo reči, jer te najstrašnije muke očekuju, ako se ne pokoriš carskim naredbama. Odgovori mu sveti Teodor: Ne bojim se ni tebe, ni tvojih mučenja, makar bila i najljuća. Čini dakle što želiš. Jer očekivanje budućih blaga, koja su u Boga mog, savetuje mi da budem hrabar zbog nade na ta blaga i zbog venca spletenog mi od Boga. Reče mu sudija: Prinesi bogovima žrtvu, Teodore, pa ćeš se osloboditi muka koje te čekaju, jer ćeš strašnom i gorkom smrću umreti. Odgovori sveti Teodor: Muke koje mi ti zadaješ, nisu za mene muke. Jer je pored mene Gospod moj i Car Isus Hristos, koji me izbavlja od tvojih mučenja. No ti Ga ne vidiš, pošto su t